Nekada je bilo jednostavno. Dva kanala na televiziji, troje dnevne novine, nekoliko radio-stanica... Vesti su putovale danima, a pismo u sandučetu ili zvono fiksnog telefona slavili su se kao mali praznik.
A onda je, pre samo dvadesetak godina, došlo „novo vreme“, sa internetom, brzim računarima, mobilnim telefonima, navigacionim uređajima... Stasale su čitave generacije kojima je nezamislivo kako je svet nekada funkcionisao bez elektronske pošte, „Gugla“, „dži-pi-esa“ i ostalih „stvarčica“ čije korišćenje je postalo deo pismenosti u 21. veku.
Jer, uz pomoć interneta danas se kupuje, zaljubljuje, studira, pronalazi hotel za letovanje, oglašava, pa se čak i vodi politička kampanja! Sve je dostupno jednim „klikom“ na računar.
Internet i ostale moderne tehnologije ušle su u naš život poput tornada, za kratko vreme promenile navike za 180 stepeni, nametnule novi sistem vrednosti, uvele nove vidove komunikacije i informisanja i stvorile bojno polje na kome se nadmeću ideje.
- Uz internet se danas leže i budi. I poslovni i privatni život mnogih se u velikoj meri oslanja na moderne tehnologije, a ljudi ne žele da se odreknu laptopa ili mobilnog telefona čak ni na letovanju, gde im baš i nisu neophodni. Koliko je tehnologija za kratko vreme postala deo naših života, pokazuje i to što najmoćnije vojske sveta, poput američke ili NATO trupa, potpuno funkcionišu preko „dži-pi-esa“. Njihovi generali putem satelita i kamera na terenu jednostavno nadziru vojne akcije, baš kao u mnogim strateškim kompjuterskim igrama. Ako bi im neko srušio navigaciju i prekinuo komunikaciju, gotovo da ne bi znali kako da funkcionišu - objašnjava Milan Kovačević, beogradski stručnjak za informatičku tehnologiju i internet-administrator.
Napredak tehnologije nam menja i navike. Stručnjaci upozoravaju na to da sve slabije pamtimo, a i zašto bismo, kada je tu „Gugl“. Dovoljno je da ukucamo traženi pojam na mobilnom telefonu ili računaru i dobićemo hiljade podataka. I putokaze sve ređe gledamo, jer kao da više verujemo elektronskoj navigaciji u kolima nego svojim očima. Fenomen i popularnost „Fejsbuka“ i ostalih virtuelnih društvenih mreža posebna su priča.
Sociolog Ratko Božović kaže da zabrinjava činjenica da je sve veći broj ljudi, naročito mladih, koji život ne bi mogli ni da zamisle bez „neta“ i ostalih tehnoloških „igračaka“.
- Nema sumnje da su internet i nove tehnologije doneli mnoge pogodnosti, ali sa sobom oni nose i skrivene opasnosti. Otuđenje, odnosno privid druženja i susreta na internetu, globalni je fenomen. Sve češće se dešava da umesto prave komunikacije, savremeni čovek bira tehničku. To možda deluje kao napredak civilizacije, ali je zapravo veliki korak unazad - naglašava Božović.
Prema mišljenju dr Džeralda Selentea, direktora uglednog Instituta za istraživanje trendova u Njujorku, upravo zbog pronalaska interneta svetska ekonomija nije ranije doživela krah.
- Amerika je i početkom devedesetih godina prošlog veka ušla u recesiju, ali se tada pojavio internet. Upravo je internet-revolucija donela nov i jedinstven proizvodni kapacitet. Izmišljeni su novi proizvodi, počela je velika prodaja, marketing... Od interneta i novih tehnologija s mrtve tačke su pokrenute i mnoge druge industrije. Da bi se borili protiv aktuelne ekonomske krize, svetu je i sada potreban neki „novi internet“, kao motor za privredu. To mora da bude nešto revolucionarno, poput otkrića vatre ili pronalaska točka - rekao je Selente za „Novosti“.
“SURFOVANJE“?
U Americi je sprovedena anketa čiji učesnici su upitani za koliko novca bi se odrekli „surfovanja“ na internetu. Većina anketiranih rekla je da bi se teško odlučila na to da internet ne koristi do kraja svog života, a u zamenu bi možda mogli da prihvate sumu od nekoliko miliona, pa do nekoliko milijardi dolara. Mnogi od njih su odgovarali: „Nema tih para!“
SVI NA MREŽI
Tek svaki drugi stanovnik naše zemlje koristi internet, što je znatno ispod evropskog proseka (u razvijenim državama Evrope taj broj iznosi i više od 90 odsto). Ipak, procenat korisnika je iz godine u godinu sve veći, a interesantno je da posebno raste među stanovništvom starijim od 65 godina.
