Hodočašće Ibrahima Hotija, Albanca iz sela Danjane kod Orahovca, ostaće zabeleženo u istoriji Srbije i Evrope. Vraćajući se sa hadžiluka iz Meke pre četiri decenije, on je doneo virus velikih boginja u Srbiju i započeo poslednju epidemiju variole u Evropi. Prema zvaničnim podacima tadašnjih vlasti, zaraženo je bilo ukupno 175 ljudi, a umrlo 35. U karantinu koji je trajao od 22. marta do 12. aprila bilo je smešteno 263 ljudi. Ibrahim Hoti dobio je najlakši oblik bolesti i preležao ga kao običan grip.
Autobusom Auto-transportnog preduzeća „Transkop“ iz Bitolja, novopečeni hadžija vratio se u Srbiju 15. februara 1972. godine. Nosio je poklone za rodbinu, dve frule za sebe i, ništa ne sluteći, smrtonosni virus koji se u Evropi smatrao iskorenjenim. Sutradan Hotiju je bilo loše, ali je „prehladu“ izneo na nogama. Latif Mumdžić, učitelj iz sela Dobri Dub, nije bio te sreće. Susret sa Hotijem 21. februara platio je glavom.
Desetak dana posle susreta sa hadžijom, Latif je sa visokom temperaturom, povraćanjem, bolovima u stomaku i leđima otišao kod lekara u Novom Pazaru. Kada se pojavio i osip, a stanje pogoršalo, prebacili su ga u Čačak, pa u Beograd. Lečili su ga od alergije na penicilin, sumnjali na krvarenje čira na dvanaestopalačnom crevu... Umro je 10. marta, a na variolu veru niko nije posumnjao. Uskoro se, međutim, sa istim simptomima lekaru obratio i Latifov brat Nedžib, sestričina Ibrahima Hotija i još jedan bračni par iz Danjana. Četiri dana posle Latifove smrti bilo je jasno. Beograd je obavešten da se na Kosovu pojavila variola.
Zvanična potvrda stigla je 22. marta - Nedžib Mumdžić bio je zaražen smrtonosnim virusom. Odmah su formirani karantini u Deramatovenerološkoj i Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu, a zatim i na Klinici za infektivne bolesti. Birokratska elita oklevala je da proglasi epidemiju. Variola vera postala je osetljivo pitanje. Strahovalo se da će propasti turistička sezona u Hrvatskoj i Crnoj Gori, ali i od reakcije kosovskih Albanaca, koji bi mogli da shvate da su još jednom označeni kao izazivači nevolja u Jugoslaviji.
Epidemija je zbog toga proglašena tek 25. marta. U strahu, Jugoslavija je stala. Ljudi su se plašili dodira, izbegavali susrete. Vozovi su prazni putovali sa kraja na kraj bivše države. Pred vozilima koja su obolele prevozila u karantin, prolaznici su se sklanjali kao da je i pogled dovoljan da se zaraze.
Glas Amerike prvi put je objavio da je Jugoslavija pod embargom - istina, ovaj je trajao manje od mesec dana. Čitava Evropa u strahu je gledala Jugoslaviju, iz koje joj je pretila davno zaboravljena bolest. Tek poneki lekar iz stare garde koji je imao priliku da vidi velike boginje u prvim decenijama dvadesetog veka znao je sa čime se suočava Jugoslavija, a možda i čitava Evropa. Panika je zahvatila i Nemačku kada se posumnjalo da je jedan kosovski Albanac koji je zemlju napustio pre zvaničnog izbijanja epidemije oboleo od variole.
Bez obzira na to, reakcija države i zdravstvenog sistema bila je u velikoj meri efikasna. Samo za dve nedelje vakcinisana je gotovo čitava populacija Jugoslavije. Glavnu ulogu odigrali su požrtvovani lekari i medicinske sestre, što su neki i platili glavom. Simbol požrtvovanosti postala je medicinska sestra Dušica Spasojević. Dvadesettrogodišnja sestra negovala je Latifa Mumdžića na Prvoj hirurškoj klinici u Beogradu. Umrla je dve nedelje posle njegove smrti i u tajnosti sahranjena u limenom kovčegu. Samo dan kasnije umrla je i njena koleginica Milka Đurašić, koja je Latifa negovala u Čačku. Tokom epidemije obolelo je još troje lekara i jedna medicinska sestra.
Međunarodna zajednica jednodušno je pohvalila uspeh SFRJ u suzbijanju epidemije. Mnogi smatraju da tako efikasna reakacija države danas ne bi bila moguća.
VIRUS U LABORATORIJI
Variola je poznata pod nazivima velike ili crne boginje. Smrtnost od ove teške bolesti iznosi oko 30 odsto. Poslednji slučaj obolevanja zabeležen je u Somaliji 1977. godine. Danas se virus variole čuva samo u dvema laboratorijama na svetu - u Centru za kontrolu i prevenciju bolesti u američkom gradu Atlanta i u Istraživačkom institutu virusologije i biotehnologije „Vektor“ u Koljcovu u Rusiji.
KARANTINI
Oboleli i oni kod kojih je postojala sumnja kasnije su smeštani u karantin u planinarskom domu „Čarapićev brest“ na Avali, a zatim i u motel „1.000 ruža“ podno ove planine. Postojala su još četiri vanbolnička karantina za ljude koji su imali bliski kontakt sa obolelima.
