Ni uporna kiša nije sprečila najupornije Brozove saborce i ostale poštovaoce da se „probiju“ do njegovog groba. Ravno 120 godina od Titovog rođenja u petak je proslavilo više hiljada ljudi iz cele bivše Jugoslavije. Samo do podneva, njih oko 3.000 obišlo je Titov grob u Kući cveća.
Baš kao i prethodnih godina, duh jugoslovenstva, iako „oročen“ na jedan dan, oživeo je ispred Muzeja „25. maj“. Džabe je lila kiša, jer su jugonostalgičari stajali postojano... Došli su da obeleže Titov rođendan i, kako kažu, Dan mladosti.
I kao u ona stara vremena, koja su tada označena kao dobra, prazniku nisu falile ni štafete, ni plave „titovke“ sa petokrakama, ni pionirske marame, ni grbovi sa šest ujedinjenih buktinja, ni revolucionarne - partizanske pesme...
.
Zapravo, nije nedostajalo ništa, osim Broza. A kada smo primetili da je falilo malo više mladosti, demantovali su nas đaci Osnovne škole „Dositej Obradović“ iz Opova.
Njihovi nastavnici kažu:
- Došli smo na čas istorije.
Dan mladosti, ipak, obeležilo je mnogo više „pionira“ starijih od šezdeset godina. Većina je prešla više stotina kilometara od Vardara pa do Triglava, da bi se poklonila senima voljenog predsedinka.
Mojca Slokar iz Maribora kaže „da joj je nekako bilo lepše u bivšoj SFRJ“, mada je njena dežela sada u Evropskoj uniji.
I Meto Mančevski iz Bitolja deli njeno mišljenje i dodaje „da mu je bila bliža Titova Jugoslavija, a da mu je EU i dalje daleko“!
Zoran Blagojević iz Leskovca na sve to dodaje:
- Kada nas je vodio bravar, sva vrata su nam bila otvorena!
A sa zvučnika su se prolamale pesme „Od Vardara pa do Triglava“, „Živela Jugoslavija“, „Padaj, silo i nepravdo“... Možda bi ovde uz neki uzdah legla i ona Arsenova „O, mladosti“.
Mermerna ploča Josipa Broza bila je prekrivena vencima od njegove najbliže porodice, mesnih odbora Komunističke partije, SUBNOR-a, kao i poštovalaca njegovog lika i dela.
Negde iza podneva, pod kišobranima, Titovi sledbenici okupili su se na platou ispred Muzeja. Crvena govornica sa Titovim slikama bila je u petak u centru. Za mikrofonom Joška Broz, Titov unuk, koji redovno i najupornije, iz godine u godinu, brani čast dedine familije.
Dedin unuk i lider Komunističke partije, zahvalio se svima koji su došli, a onda se obrušio na sve što, po njegovom mišljenju, u ovoj zemlji ne valja i što treba popraviti. Posebno ga je zabolelo što je Muzej „25. maj“ praktično poharan, jer su nestali Titovi satovi, slike, i zapretio da će Titov spomenik u Kući cveća braniti do kraja.
Posle podužeg govora Titovom nasledniku su, uz zvuke pesme „Druže Tito, mi ti se kunemo“, predate štafete uz prigodan, kraći govor.
Uz tradicionalne, koje se donose svake godine, ove godine posebno su se izdvajale „zapadna“ i „istočna“ štafeta. Prvu je organizovala Liga antifašista jugoistočne Evrope, a stigla je iz Slovenije, Hrvatske i BiH, a druga je do Beograda prošla Crnu Goru, Makedoniju i Srbiju.
Na kraju, sve su one ispraćene do Titove večne kuće. Da zajedno sa njim počivaju.
JOVANKA: VOLJENOM TITU
Buket od desetina crvenih ruža imao je počasno mesto s desne strane Titovog groba. Na traci ispod ruža je pisalo: Voljenom Titu - Jovanka. Ni ovog puta Titova supruga cveće nije lično donela, već je ono osvanulo pre drugih venaca i cveća.
SVE TITOVE ŠTAFETE
Ritual nošenja štafete trajao je pune 42 godine, od 1945. do 1987, po ideji omladine Kragujevca, čije je Odeljenje za sport i fiskulturu osmislilo masovna omladinska štafetna trčanja širom Jugoslavije.
Prva štafeta mladosti pošla je iz Kumrovca, Titovog rodnog mesta, a svake naredne godine ona je polazila iz drugog mesta, iz druge republike, obeležavajući datume događaja iz istorije jugoslovenskih naroda i narodnosti.
Prvu štafetu predao je Titu Mika Tripalo, tadašnji predsednik CK Narodne omladine Jugoslavije, a poslednju, sedam godina posle Titove smrti, kada je održana završna proslava Dana mladosti, „pionirka širokog osmeha“ Rejmonda Bročaj iz Gnjilana, koja je uručila štafetu Haimu Redžepiju, tadašnjem predsedniku Omladine Jugoslavije.
