Sve je više bolesti za koje se smatra da su nasledne. Tako su nam, osim za kardiovaskularna oboljenja, dijabetes, maligne bolesti, geni „krivi“ i za alergije i loše zube. Pojavila su se i istraživanja čiji rezultati pokazuju da geni utiču i na depresiju, pojavu akni u pubertetu, mučnine u trudnoći, pa čak i na zavisnost od cigareta! Docent dr Goran Brajušković, saradnik Centra za humanu molekularnu genetiku Biološkog fakulteta, objašnjava da većina bolesti čoveka predstavlja rezultat kombinacije genetske predispozicije i faktora sredine. Ne mora svako ko nosi „greške“ u genima i da dobije bolest. Ako sebe lišimo stresa, vodimo zdrav i aktivan život i hranimo se zdravo, to nam, smatra doktor, daje šansu da izbegnemo fatalni ishod.
- Kada je 2001. godine iščitan genom čoveka (molekul DNK) ušlo se u novu eru medicine. Pročitana je „knjiga“ koja nosi nasledne informacije - kaže dr Brajušković. - Devedesetih godina prošlog veka smatralo se da imamo 100.000 gena, a sada znamo da ih imamo oko 20.000.
Smatra se da je iščitavanjem DNK čoveka savremena civilizacija ušla u genomsku eru, čiji su dometi teško shvatljivi, iznosi dr Brajušković:
- Ona ima poseban značaj u medicini u smislu prevencije, dijagnostike i lečenja bolesti čoveka. Analiza gena kandidata čiji proteinski produkti učestvuju u patogenezi bolesti mogu biti značajni za utvrđivanje predispozicija malignih, kardiovaskularnih i mnogih drugih oboljenja. Drugi aspekt je brza i precizna dijagnostika humanih bolesti. Procenjuje se da ima između 3.000 i 4.000 oboljenja koja nasleđujemo od roditelja. Postoje mnoge bolesti za koje je nedvosmisleno dokazano da su nasledne.
Naš sagovornik napominje da postoje monogenske bolesti, poput cistične fibroze, kod kojih dolazi do mutacije samo jednog gena, ali je mnogo veći broj oboljenja poligenski, a to su maligna, neurološka.. - Veoma je važna brza dijagnostika, jer ako istražimo jednu bolest u smislu njene nasledne predispozicije i utvrdimo tačan broj i prirodu mutacija, to je osnova da uđemo u projekt korišćenja znanja molekularne biologije u lečenju humanih bolesti - tvrdi docent Brajušković. - U gensku terapiju se polažu velike nade, jer bi to bio vid personalizacije medicine, da se svaki pacijent leči na osnovu svog genotipa. Imunoterapija se već bazira na znanjima molekularne biologije i koristi se u lečenju malignih bolesti, kao što su hronična miloidna leukemija, karcinomi dojke i debelog creva. Dr Marina Jelenković, pedijatar u Domu zdravlja „Rakovica“, podseća da postoje brojni genetski poremećaji koji daju očiglednu kliničku sliku, koji se mogu uočiti „okom“ i lako se dijagnostikuju, ali upozorava da ima i naslednih bolesti koje su relativno retke, a čiji su simptomi slični nekim drugim poremećajima, pa se teško otkrivaju. Bez obzira na to što su nasledne, neke bolesti nije lako prepoznati, jer su roditelji samo nosioci „pogrešnih“ gena.
MALIGNE BOLESTI
Ljudi se najviše raspituju da li su maligne bolesti nasledne - priča dr Brajušković. - Ima, nažalost, onih koje jesu. Postoje osobe koje se rađaju sa tzv. naslednim kancer sindromima, kod kojih je veća verovatnoća dobijanja raka. Nošenje i rađanje sa mutacijom gena, ipak, ne znači da će se maligna bolest sasvim sigurno i razviti. Osim nasledne predispozicije i način života nosi rizik za razvijanje malignih bolesti. Tako, na primer, pušenje kao način ponašanja uvek nosi rizik, ali ako je još i genetika „loša“ mnogo su veće šanse za obolevanje.
ŠTA SVE NASLEĐUJEMO * uzan i dug nos * kovrdžava kosa * rupica na bradi * slobodna ušna resica * spojene ili guste obrve * beli pramen kose (muškarci) * maljavost na drugom članku prstiju * polidaktilija - šestoprstost * brahidaktilija - skraćeni prsti * sindaktilija - srasli prsti * ahondroplazija - patuljast rast * astigmatizam
To se dešava sa metaboličkim bolestima, koje ako se na vreme ne leče mogu dovesti do mentalne retardacije - kaže dr Jelenković. - Takva deca slabije napreduju, a posle određenog vremena im se javljaju i konvulzije. Važno je na vreme prepoznati prirodu ovakvih promena, jer se leče dosta uspešno kada se eliminiše hrana koja detetu smeta. To uglavnom znači da se mora ukinuti određena namirnica, na primer meso ili grašak, i da je dete nikada ne sme jesti.
Doktorka napominje da ima genetskih poremećaja koji nisu nasledni, pa se bolest u jednoj generaciji neočekivano pojavi prvi put, iako od nje niko ranije nije bolovao. Dr Goran Brajušković kaže da je i ponašanje čoveka delimično uslovljeno nasleđem, kao i predispozicije za umetnost, pa čak i za dugovečnost. On smatra da, ipak, nema naučne opravdanosti u izjavama da u svetu neke klinike na osnovu genotipa mogu proceniti koliko će neka osoba tačno živeti. Naš sagovornik tvrdi da nauka jednostavno nije toliko uznapredovala i da je to više mamac za bogate i lakoverne.
BUDUĆNOST U VAKCINI - Svetski trend u nauci su istraživanja na otkrivanju vakcine za prevenciju i lečenje humanih bolesti - navodi dr Brajušković. - Dobijali bi je već oboleli ili osobe koje imaju predispozicije za neko oboljenje. Trenutak komercijalne proizvodnje ovih vakcina deluje još uvek daleko.
