Penzioneri će za praznik rada 1. maja dobiti “stimulaciju” od 100 odsto na tekuća primanja, zaposleni će podeliti po 700 evra od privatizacije preostalih uspešnih društvenih preduzeća koja će biti završena do izbora, a đaci će od 1. septembra umesto knjiga u teškim rančevima nositi potrebnu literaturu u memorijama svojih mobilnih telefona marke “EI Niš“.
E, da - Mesi dolazi u Zvezdu, kojoj će najesen pomoći da prezimi u... nekom evropskom takmičenju. Košarkaškom.
Prvoaprilska šala? Ne, to samo “Novosti” svoje čitaoce upozoravaju da na današnji dan budu obazrivi i da paze u šta i kome veruju. Iako je neradni dan, pa nema prevelike opasnosti da se primite na telefonski poziv neke bankarske službenice s ponudom za kreditnu karticu koja sama sebe otplaćuje, ipak vas iz zasede vrebaju reklame i bogat, đurđevdanski program političkog marketinga... Dakle, permanentni 1. april se verovatno već u toj meri odomaćio u vašem domu, da vas ništa ne može izbaciti iz takta, čak i ako vas iznenadi, ili naljuti.
A otkud uopšte taj 1. april? Nema pouzdanog odgovora, a na Zapadu smatraju da ima veze sa promenom običaja od pre oko četiri i po veka da se Nova godina slavi 1. januara, umesto 1. aprila. Nama u Srbiji opet može da bude lakše, pošto imamo dve Nove godine, pa tako i dva prva aprila.
U novije doba, masovni mediji doprineli su širenju fenomena prvoaprilske obmane. Kada je na beogradskom Starom sajmištu pre rata održana prva TV projekcija, novinski izveštač je oduševljeno konstatovao da će ljudi budućnosti na televiziji sve moći da vide, pa zato niko više neće moći da laže. Posle rata, jednog 1. aprila, švedskim TV gledaocima je savetovano da svoje crno-bele televizore prekriju najlonskom čarapom, da bi mogli da gledaju program u koloru. I nemalo muškaraca pohrlilo je u ženske prodavnice...
Bi-Bi-Si odavno smatraju etalonom dobre televizije. I zato su baš oni morali prvi da se našale sa gledaocima kraj malih ekrana. Preneli su im, 1. aprila 1957. godine, da su u Švajcarskoj odlično rodile špagete - na drveću.Telefon se usijao. Svako je želeo svoju stabljiku. Posle je BBC snimio i leteće pingvine, i razglasio da će londonski Big ben dobiti digitalni sat.
Amerikancima su, ne tako davno, “prodali” jeftin politički štos. “Ništa loše nisam učinio, niti ću”, bio je navodni slogan bivšeg predsednika SAD Ričarda Niksona, koji je 1992., kao, odlučio da ponovo uđe u trku za mesto u Beloj kući. Jedan komedijant mu je, čak, za te potrebe “pozajmio” glas. Iznervirani građani zvali su radio-stanicu i pitali se: “Kako ga, posle toliko godina, nije sramota...”
