|
|
 |
Sporazum AKTA oruđe za kontrolu interneta?
|
izvor: novosti online
|
Datum:12.02..2012
|
|
Internet kakav poznajemo, po svemu sudeći, živi svoje poslednje dane. Dželat u najavi globalne mreže zove se AKTA (ACTA) sporazum, koji bi vladama i korporacijama širom sveta dao ovlašćenje da ukidaju sajtove, kontrolišu kome pišete, koje stranice otvarate i drakonski kažnjavaju ako ilegalno skinete makar jednu pesmu omiljene pevačice!
Scenario koji kao da je napisan rukom neke sajber Ozne, mogao bi već ove godine da ugleda svetlost dana.
Autori AKTA sporazuma tvrde da je njegov cilj uskladjivanje medjunarodnih standarda zaštite autorskih prava u muzičkoj, filmskoj, farmaceutskoj, modnoj i nizu drugih industrija koje su često žrtve kradje intelektualnog vlasništva. Sporazum kome su se krajem januara priključile 22 članice EU i mnoge države širom sveta, kao zvanični cilj ima pooštravanje borbe za poštovanje intelektualne svojine, kao i suzbijanje internet piraterije i falsifikata bilo koje vrste.
“SESTRINSKI“ ZAKONI
U SAD Iza skraćenica SOPA (Zakon o sprečavanju onlajn piraterije) i PIPA (Zakon o sprečavanju onlajn pretnji ekonomskoj kreativnosti i kradja intelektualne svojine) kriju se drakonski predlozi zakona američkog Kongresa, kojima bi se lako i efikasno, bez sudjenja, gasio svaki „problematičan“ sajt. Sprovodjenje ovih „sestrinskih“ zakona evropskog AKTA sporazuma u Americi je na kratko odloženo zahvaljujući najvećem mrežnom protestu u istoriji. Ubrzo pošto je vest o gašenju sajta Megaupload i hapšenja njegovog autora obišla svet, hakerska grupa „Anonimni“ udarila je na sajtove organizacija muzičke i filmske industrije SAD, agencije za zaštitu autorskih prava SAD, kao i CIA, Ef-Bi-Aja i Ministarstva pravde SAD.
Ipak, protiv sporazuma se čuju sve glasniji protesti, jer mnogi stručnjaci tvrde da će se pod maskom borbe protiv piraterije zapravo ugroziti sloboda interneta i anonimnost njegovih korisnika. O sporazumu će do juna odlučivati i Evropski parlament, posle čega se očekuje i njegova primena u zemljama-članicama.
- Nema sumnje da se iza AKTA sporazuma krije namera kontrole interneta, a ne samo zaštita autorskih prava - ističe Milan Kovačević, internet administrator. - Doći ćemo u situaciju da će biti potpuno legalno da neko prati i nadgleda sve aktivnosti, logove i imejl poruke na globalnoj mreži. S obzirom na to da još ne postoje kapaciteti za potpuno praćenje saobraćaja, plan je da se od provajdera u svakoj zemlji traži da ulože novac u sisteme za praćenje. Podaci će se skladištiti u evropskom kontrolnom centru, gde će se čuvati šest meseci.
Naš sagovornik dodaje da je cilj ovog sporazuma i da se „uniformiše“ internet tržište.
- Praktično, AKTA će omogućiti da se blokira pristup odredjenim sajtovima, aplikacijama i skidanju fajlova, odnosno da se filtrira celokupan saobraćaj. Cilj je da posećujemo samo one stranice i koristimo aplikacije koje su nam dozvoljene - objašnjava Kovačević.
Smrt fašizmu - sloboda internetu, postala je omiljena parola domaćih virtuelnih „partizana“, koji se u sve većem broju priključuju globalnom buntu protiv najavljenog zakona.
U Češkoj i Poljskoj nedavno su organizovani masovni protesti, a hakeri su u znak odmazde zbog usvojenog AKTA zakona paralisali sajtove državnih institucija. U Češkoj su kompjuterski znalci čak ukrali i medijima podelili spisak svih članova vladajuće Gradjanske demokratske stranke, sa telefonima i adresama elektronske pošte. Posle ovih poteza, vlade u Pragu i Varšavi su do daljeg odložile usvajanje kontroverznog zakona.
AKTA USKORO I U SRBIJI
U zavodu za intelektualnu svojinu Srbije smo saznali da Srbija do sada nije dobila poziv da učestvuje u pregovorima oko AKTA sporazuma, jer još nismo članovi Svetske trgovinske organizacije. Upravo su članice STO i prihvatile kontroverzan sporazum, što će morati da uradi i Srbija ako do kraja ove godine, kako se očekuje, dobije članstvo u ovoj organizaciji. Takodje, tu je Sporazum u stabilizaciji i pridruživanju, koji Srbiju obavezuje da svoje zakonodavstvo uskladi sa propisima EU.
Kritičari ističu da se na internetu (za sada) obavlja slobodna i necenzurisana komunikacija i da se može videti šta ljudi stvarno misle o odredjenim temama. Posebno bode oči činjenica da AKTA predvidja neverovatno nizak prag tolerancije kada su u pitanju izricanje sankcija za „internet krivično delo“ i da praktično izjednačava milionskog profitera od piraterije i, recimo, gospodju koja je „skinula“ jednu pesmu „Garavog sokaka“.
Ovakav splet okolnosti najavio je pre nekoliko meseci i dr Džerald Selente, direktor uglednog Instituta za istraživanje trendova iz Njujorka, koji je ovu godinu opisao kao početak kraja slobode na internetu.
- Ulazimo u doba takozvanog „Velikog brata“ interneta. Ovo što se sada dešava je samo početak rata izmedju evropskih i američkih vlada i naroda. Predloženi zakoni su orudje za kontrolu interneta, poslednjeg slobodnog medija. Ne zaboravite da su prošle godine i razne demonstracije, pa i revolucije organizovane preko društvenih mreža - naveo je Selente u analizi, koju je Institut za istraživanje trendova ustupio „Novostima“.
|
|
