Varanje na ispitima: Formula u satu, kamera u olovci
izvor: novosti online
Datum:24.03.2012
Ne dobijaju se samo lažne fakultetske diplome bez znanja. Mogu da budu i prave, sa svim položenim ispitima, na državnim fakultetima - uz pomoć bubica, mikrofona, olovaka sa kamerom, dublera...
Tehnike prepisivanja toliko su usavršene da profesori često dele desetke, a da pojma nemaju da su odgovori kandidata zapravo stigli sa parkinga ispred fakulteta.
Samo na Ekonomskom fakultetu u Beogradu godišnje bude kažnjeno bar 30 studenata zbog prepisivanja. Ove godine, prema rečima prof. dr Branislava Boričića, prodekana za nastavu, broj se povećao, pa će ih biti i 50. A koliko ih tek prođe bez posledica, niko ne zna.
- Svake godine uvode neku novu opremu - kaže prof. Boričić. - Evo, u poslednja dva roka pojavili su se neki satovi u koje može da se smesti mnogo dokumenata, čitave knjige. Vi mislite student gleda koliko je sati, a on sve redom prepisuje iz knjige. Poslao sam svim profesorima kako izgleda taj sat, da više ne mogu tako da ih varaju. A i sumnjivo je da neko stalno gleda u sat, kad na zidu slušaonice postoji veliki časovnik.
Na fakultetu, kaže, postoje i ometači signala za mobilne telefone, ali i tu su ih studenti nadigrali. Postoji paket opreme koji se sastoji od olovke sa kamerom, bubice i toki-vokija koji radi na frekvencijama različitim od mobilnog, i koji nesmetano prima signal. Tako se može varati čak i na usmenom. Student izvuče pitanja, pređe olovkom preko njih, kamera pokaže pitanja „pomoćnicima“ koji su u kafiću pored ili na parkingu. Oni odgovore i mikrofonom javljaju kandidatu, koji napiše koncept i onda spreman deklamuje na zadate teme. Ako nema ometača, obično fotografišu mobilnim i pošalju sliku sa pitanjima pomagačima.
A sve ovo nije ni skupo. Satovi se iznajmljuju za deset, a cela oprema sa kamerom, bubicom i mikrofonom za oko 50 evra. A studenti ne žale ni para, ni rizika da budu uhvaćeni.
- Kazne nisu simbolične i obično znače gubitak godine - objašnjava prof. Boričić. - Jer se studentu zamrzne status na tri meseca do godinu dana. Tada ne može ni da polaže ispite, pa mu prođe nekoliko rokova i onda gubi godinu. Mislim da bi za najgore prekršaje kažnjavanje trebalo da bude još strože, jer ako neko iznajmi „dublera“ da polaže umesto njega, to podrazumeva i falsifikovanje dokumenata, lične karte i indeksa, što je mnogo ozbiljniji prestup.
A ako je neko bezazleno pokušao da prepiše na starinski način, od kolege ili iz puškica, i bude uhvaćen, može da prođe samo sa ukorom.
Oni koji dobiju veće kazne ponekad se žale drugostepenoj komisiji, koja zaseda na nivou celog univerziteta.
- Dešava se da nam se obrate nezadovoljni, a onda dobiju još veću kaznu nego što im je odredio fakultet - objašnjava Petar Debelnogić, član drugostepene komisije. - Nemamo mnogo žalbi, pedesetak godišnje. Od toga je najveći procenat upravo sa ekonomije.
Debelnogić je bio i u disciplinskoj komisiji Građevinskog fakulteta u Beogradu, na kome studira, i kaže da je tamo za poslednje tri godine privremenim udaljavanjem sa studija kažnjeno petoro kolega. Ostali su se „provukli“ sa ukorom.
A protiv epidemije prepisivanja pobunili su se poslednjih meseci i studenti, oni koji uče i pošteno zarađuju ocene. Na Ekonomskom fakultetu studenti, asistenti i profesori zajednički su pokrenuli akciju „Zapisuj, dopisuj, otpisuj, ali ne prepisuj“. Na drugim fakultetima ovakvih akcija nema, iako prepisivanja ima. Ali se savesni studenti svugde bune protiv njega.
- Predlažem rigorozne kazne za prepisivače, kako bi studenti odustali od varanja na ispitima - smatra Milan Krstić, student prorektor Univerziteta u Beogradu.
Sa druge strane, smatra Krstić, ocenjivanje i ispitivanje mora da se modernizuje, da ne bude puko ponavljanje činjenica naučenih napamet. On predlaže više rešavanja zadataka u kojima mora da se kombinuje više znanja, rešavanje studija slučaja i druge zadatke na kojima bi profesor u trenutku odgovaranja mogao da vidi da li student zna ili ne.
KASKADERI
Godišnje uhvatimo bar jednog „kaskadera“, koji je sa drugog fakulteta došao da polaže umesto nekoga - objašnjava prof. Boričić. - Ti isti ljudi odlaze i u Novi Sad, Niš ili Kragujevac, falsifikuju indekse i dobro zarađuju od toga. Da bismo što više smanjili ovakve prekršaje, u svakoj slušaonici, u kompjuteru, imamo bazu fotografija studenata. Ako nam se neko učini sumnjiv, uzmemo mu indeks i uporedimo da li je reč o pravom studentu ili o „dubleru“.
