Drugi svetski rat uveliko je besneo, ali mladi istraživač u podrumu laboratorije u Nju Džersiju vodio je bitku druge vrste. Danonoćno je eksperimentisao sa mikroorganizmima, u laboratoriji je i spavao, a hranio se samo mlekom i jajima. U oktobru 1943. godine konačno je uspeo - stvorio je streptomicin, lek koji će spasti hiljade života. Ipak, slava i novac, pa i Nobelova nagrada za otkriće čudesnog leka, pripali su drugome.
Ime dvadesettrogodišnjeg istraživača bilo je Albert Šac. Ime njegovog šefa, koji je prisvojio zasluge, novac i Nobelovu nagradu, decenijama je mnogo poznatije - Selman Vaksman. Pravi naučni triler opisao je u svojoj knjizi „Eksperiment jedanaest: Mračne tajne iza otkrića čudesnog leka“ britanski novinar Piter Pringl.
Sve je počelo 1928. godine sa Flemingovim otkrićem penicilina. Tada su mnogobrojni naučnici počeli potragu za novim antibioticima. Među njima i Selman Vaksman, ugledni profesor Univerziteta Rutgers. Njemu se 1942. pridružio i postdiplomac Albert Šac, sin farmera, koji je, zahvaljujući svojoj briljantnosti, dobio stipendiju za Rutgers.
Postali su prijatelji, a Šac je bio Vaksmanov omiljeni student. Bio je neverovatno posvećen istraživanju, radio je od zore do ponoći, iz laboratorije gotovo da nije izlazio, a zarađivao je više nego skromno. Posle svega četiri meseca došao je do novog antibiotika koji će spasti hiljade beba koje su do tada umirale od tuberkuloze.
Vaksman je odmah shvatio značaj otkrića svog studenta, ali zasluge je želeo za sebe.
- Vaksman je stvorio mit da je on sam otkrio streptomicin - pisao je Šac nekoliko godina pred smrt. - Mene je držao u podrumu laboratorije i nije me ni pominjao novinarima. Pregovarao je sa farmaceutskim kompanijama, radio na razvijanju masovne proizvodnje streptomicina...
Vaksman je postao zvezda, a Šac je tonuo u anonimnost. Nobelova nagrada za medicinu 1952. godine pripala je Selmanu Vaksmanu, a bilo je potrebno da prođu decenije pre nego što će se u javnosti ponovo čuti priča o Šacovoj ulozi u velikom otkriću.
BAJKA O BOLESNOJ KOKOŠKI
Ne samo da je Vaksman za sebe prisvojio otkriće u kojem je imao veoma malo udela, nego je izmislio i prigodnu „bajku“ kojom je objašnjavao kako je došao do toga.
- Farmer iz Nju Džersija bio je uznemiren jer su njegove kokoške dobile čudnu infekciju - prenosile su mnogobrojne novine i naučni magazini njegovu priču. - Odneo je ptice u laboratoriju Rutgers univerziteta, gde je Selman Vaksman uspeo da uoči problem analizirajući zemlju s farme. Pronašao je gljivicu koja je kokoškama zadavala muke, ali usput i otkrio mikroorganizme koji imaju svojstvo da usporavaju rast pojedinih bakterija.
