Skoro 90 odsto dece u Srbiji u svojim sobama ima kompjuter, televizor ili video-igrice i isto toliko mlađih maloletnika i tinejdžera koristi internet. Istraživanja koja su sprovela nadležna ministarstva pokazuju da više od 60 odsto njih svakodnevno ćaska u „čet“ sobama, da je troje od četvoro mališana voljno da ostavi svoje ili podatke članova porodice na „mreži“, da je jedan od pet „klinaca“ bio meta sajber napasnika ili pedofila, a trećina je izjavila da njihovi roditelji ne znaju šta rade za računarom.
Koliko sve ovo može da bude ozbiljno najbolje pokazuje podatak da se čak trećina klinaca srela uživo sa osobama koje su upoznali preko „neta“!
Svi se slažu da su kompjuteri sastavni deo nove generacije, ali se ni roditelji, ni stručnjaci nisu saglasili da li mališani od njih imaju više koristi ili štete. Dok pojedini psiholozi tvrde da računar kod dece razvija sjajnu koordinaciju oka i ruke, drugi kažu da isti efekat imaju i olovka i papir! Osim toga, broj gojaznih se povećao zbog fizičke neaktivnosti i sedenja za monitorom a sve više osnovaca nosi i naočare.
- Svet u tehnološkom smislu ide nezaustavljivo brzo napred, a tome je umnogome doprineo internet. Za pet ili sedam godina, na planeti će biti isti broj mobilnih telefona koliko i stanovnika - kaže Jasna Matić, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informacionog društva.
Ona konstatuje da većina naše dece već ima i telefon i računar i da ta generacija odrasta sa saznanjem da im sve informacije mogu biti dostupne, i to odmah. Do prijatelja mogu doći u bilo kom trenutku, bez obzira da li je rano jutro ili kasno veče, radni dan ili vikend. - Pozitivno je što kompjuter kod dece rađa žeđ za znanjem i ona su navikunuti da do informacija brzo dođu. Ovo je prvi put da roditelji teško u tome mogu da ih prate. Ipak, opasnosti se javljaju kada virtuelno komuniciraju sa nepoznatima, a znamo da su deca podložna uticajima. Opasnost je još veća ako im taj neko ponudi susret. Zato roditelji treba da odbace stereotipno uverenje da su deca bezbedna ako sede kod kuće. Osim toga, promenila se i sama priroda komunikacije. Dok su starije generacije imale po 10-20 prijatelja, sajber mališani ih imaju na stotine. Ta prijateljstva, naravno, ne mogu sva biti iskrena, ali je rano predvideti da li će ona doneti novi vid otuđenja ili je to, prosto, pravac razvoja civilizacije.
Sve više dece koristi skajp. Prednost novih tehnologija je što zbližavaju razne generacije, pa mališani uz pomoć kamerica mogu da komuniciraju i sa bakama i dekama, ali i prijateljima širom sveta. Međutim, i roditelji moraju paralelno sa njima da izučavaju te nove tehnologije i da kod njih razvijaju naviku da konstruktivno koriste internet - kaže Matić. Kao što atomska energija može da služi i u mirnodopske i u razorne svrhe, tako i kompjuter može biti i dragocen i štetan, smatra socijalni psiholog Vladimir Nešić. Problem je, kaže, što ga deca manje koriste za edukaciju i kreativnost, a mnogo češće za „dangubljenje“ na društvenim mrežama i igrice.
Treba razumeti i to što se deca vršnjacima lakše poveravaju preko interneta, što tu nalaze neku vrstu ispovedaonice i izduvnog ventila za svoje probleme. Dobro je i što nalaze vršnjake sličnih interesovanja.
- Kompjuter je kao Aladinova čarobna lampa. Ako ga vaše dete protrlja, izaći će duh i ispuniti mu želju. Ali, dete mora dobro da pazi da duha ne naljuti - zaključuje Nešić.
MALO UČE, VIŠE SE IGRAJU
Samo 16 odsto dece internet koristi za sticanje novih znanja, 14 odsto za „čet“, 16 odsto za gledanje spotova, 12 odsto za surfovanje bez prethodnog plana, 17 odsto za igrice... Više od 70 odsto osnovaca i srednjoškolaca ima profile na „Fejsbuku“.
KAKO PREPOZNATI ZAVISNOST
Višečasovno sedenje ispred monitora rađa kod dece fizičku neaktivnost, i to jeste razlog za zabrinutost - kaže Jasna Matić, ali i dodaje da su se tvorci igrica dosetili kako da tome „doakaju“. Naime, sve je veći broj igrica koje zahtevaju i fizičko angažovanje! - Roditelji treba da obrate pažnju da deca zbog računara ne zanemare školu, ličnu higijenu i prijatelje. Sve su to simptomi zavisnosti - dodaje Matić. Male zavisnike možete prepoznati i po tome što su zatvoreniji, manje govore i manje se druže, i postaju apatični.
