Dok Hrvati raspisuju konkurse i novcem kite autore novih hrvatskih reči, u srpski jezik svakodnevno uđe na desetine anglicizama koje - po onome koliko ih reprodukujemo u govoru - dočekujemo raširenih ruku.
Dovoljno je samo pogledati kako Srbi danas odlaze u hipermarkete u kojima rafove pune merčendajzeri, ili kako na poslu niko više nema sastanke nego „brejn storminge“, ide se na parti, jahting, u šoping...
Isto tako, malo je događaja koji se mogu zamisliti bez pi-ara i agencija, „visi“ se na „Fejsbuku“, ostavljaju komentari na „Tviteru“, SMS se kuca na tačskrinu...
Razne grupe, puristi i konzervativci zbog masovne upotrebe ovih termina hvataju se za glavu, čupaju kosu... Veruju, ako se ovaj trend nastavi, jezik kao jedan od osnova identiteta nacije biće zauvek izgubljen.
Lingvista Vlado Đukanović nema takve strahove.
- Otkada se različiti narodi susreću na ovom svetu, strane reči prodiru nekontrolisano u svaki božji jezik i po pravilu veći jezici utiču na manje - za „Novosti“ kaže Đukanović. - Važno je shvatiti da jezici ne nestaju zbog uticaja drugog jezika već onda kada njima više nema ko da govori. Sve dok postoji zajednica koja govori nekim jezikom, on ne može biti ugrožen drugim jezikom. Nije mi poznat slučaj da se neki jezik iz „sebe“ pretvorio u angliciziranog „ne-sebe“.
Najbolji primer pokušaja „bogaćenja“ i očuvanja čistog jezika dolazi iz Hrvatske, gde se svake godine organizuje konkurs za nove reči. Samo u poslednjih nekoliko godina jezik bivše braće proširen je za „suosnik“ (kabl), „uspornik“ (ležeći policajac), „smećnjak“ (kontejner), „opuštaoniocu“ (velnes), „dodirnik“ (tačskrin)...
- Varaju se svi oni koji misle da se upotreba stranih reči može zauzdati. Oni zaboravljaju da je jezik prepun stranih reči iz različitih perioda. Svaki Srbin koji se agresivno buni protiv stranih reči svaki put kada, misleći da govori srpski, stavi „pasulj“ ili „sarmu“ na „šporet“, kada stavi „kašiku“ u taj pasulj, kada stavi „ćevape“ na „roštilj“, kada jede „krompir“, kada nazdravi „rakijom“, kada obuje „čarape“ i „cipele“, kada obuče „pantalone“ i „džemper“, kada legne na „dušek“, stavi pod glavu „jastuk“, pokrije se „ćebetom“ ili „jorganom“, treba da zna da zapravo koristi strane reči - objašnjava Đukanović. - I kao što su se ove reči s vremenom zapatile u srpskom jeziku te nikome više i ne pada na pamet da „rakija“ ili „pasulj“ nisu srpske reči, tako će mnogobrojni današnji anglicizmi sutra postati najnormalnije srpske reči. I nema prirodnijeg i normalnijeg načina razvoja jezika.
Razloge olakog prihvatanja anglicizama u srpskom jeziku treba tražiti i u tome što iz Srbije danas ništa iz najproduktivnijih sfera, poput nauke, tehnike, sporta, mode, zabave, filma i medija, ne odlazi u inostranstvo, već sve to - „uvozimo“.
- Otuda je neizbežno da iz inostranstva dođu i reči za nove pojave, a u današnjem svetu to su u velikoj većini engleske reči - kaže Ivan Klajn, lingvista i autor nekoliko srpskih rečnika. - Ovde nam poređenje sa Hrvatima pokazuje kako stoje stvari. Kad ne bismo hteli da primimo anglicizme u međunarodnoj upotrebi, morali bismo da upotrebljavamo smešne kovanice kao što je hrvatsko „napudbina“ za softver, ili „mrežopis“ za blog.
Činjenica je da jezički purizam nije moguć, ali, ipak, postavlja se pitanje u kojoj meri bi upotreba stranih reči u svakodnevnom životu bila prihvatljiva i na koji način se boriti da se upotreba stranih termina zadrži na nekom određenom, prihvatljivom nivou.
Nije nam cilj progon stranih reči, nego razvoj domaćeg leksičkog fonda - kaže Klajn. - Da bi to postigli, stručnjaci i lingvisti bi trebalo da razviju nacionalnu terminologiju, koja bi se onda uvela i u osnovne i srednje škole. Kadrove imamo, ali nema ni političkog ni ekonomskog interesa da se na tome radi.
GRČKI ILI AMERIČKI
Poreklo univerzalne, najkorišćenije planetarne reči „OK“ do danas nije utvrđeno. Grci tvrde da je to akronim od njihovih reči Ola Kala, što u prevodu znači „sve je u redu“, dok se Amerikanci busaju u grudi da je ovaj termin nastao za vreme Građanskog rata, kada je na svakoj kapiji kuće koja nije imala gubitke pisalo O. K., što je značilo „0 kils“ (nula ubijenih) - kaže Đukanović.
DIGLOSIJA
Današnja situacija je bez presedana, jer nikada u istoriji nijedan jezik nije bio u toj meri globalan, i pri tom oslonjen na razvoj tehnike komunikacija, kao engleski danas, slažu se stručnjaci. - Zasada se čini najverovatnije da će u budućem svetu vladati jedna vrsta diglosije - kaže Ivan Klajn. - Odnosno, nacionalni jezik u državnim okvirima, u školstvu i u književnosti, a obavezno znanje engleskog za sve vrste međunarodnih komunikacija.
