|
Napad na kolonu, koja se povlačila iz komande Druge vojne oblasti, izveli su pripadnici muslimanske Teritorijalne odbrane, policije i paravojnih formacija "Zelene beretke" i "Patriotska liga", kršeći dogovor o mirnoj evakuaciji.
Prema podacima MUP-a Republike Srpske, u tom napadu ubijena su 42 pripadnika JNA i civila, među kojima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 zarobljeno ili oteto.
Dan ranije, 2. maja 1992. godine, pripadnici vojnih i paravojnih formacija bosanskih muslimana napali su Dom JNA u Sarajevu i nekoliko drugih vojnih punktova u gradu i ubili 14 pripadnika JNA.
Kao odgovor na te napade, pripadnici JNA su, istog dana, na sarajevskom aerodromu zadržali muslimanskog vođu i Aliju Izetbegovića, koji se u pratnji potpredsednika vlade Zlatka Lagumdžije i kćerke Sabine vraćao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.
Izetbegović je odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.
U pregovorima su učestvovali tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegović.
Mekenzi: Najgori dan u mom životu
Pošto je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su, kao zaštitnici, bili Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.
Samo kilometar dalje, kada je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca preprečilo je put vozilo, odsekavši ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa samo pedesetak metara, muslimanske snage otvorile su vatru.
Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a, prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne – napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica koja su uz ponižavanje, ranjavali i ubijali na ulici.
"Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju. Video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola", napisao je u svojoj knjizi, "Čuvar mira – put u Sarajevo", general Mekenzi.
Načelnik "plavih šlemova" zapisao je tada u svoju beležnicu: "Bio je to definitivno najgori dan u mom životu".
Nakon trogodišnje istrage u predmetu "Dobrovoljačka" Tužilaštvo Bosne i Hercegovine donelo je odluku da u radnjama četrnaestorice osumnjičenih "nisu sadržana obeležja krivičnog dela".
"U ime porodica žrtava najenergičnije zahtevamo od nadležnih organa Bosne i Hercegovine da se konačno kazne počinioci ovih zločina, kao i odgovorni koji su naredili napade u kojima su zločini učinjeni", saopštila je Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije.
Svedočenje vojnika
Siniša Bojandić imao je 19 godina kada je 2. maja njegova jedinica poslana pred Dom JNA u Sarajevu da pomogne kolegama koje su napale "zelene beretke".
Kaže da nije tačno da su vojnici izazvali sukob, jer se u Domu nalazilo samo šest vojnika koji su radili na održavanju. Međutim i oni su napadnuti na putu do Doma JNA.
Samo dan kasnije počelo je povlačenje vojske iz Sarajeva. U Dobrovoljačkoj ulici bio je Draško Đurić. Njega su tukli ali je, kaže, imao sreće i ostao živ. Vojnik koji je bio u automobilu iza njegovog je ubijen.
|
