|
Očekuje se da bude formirana i komisija za izgradnju Muzeja srpskog srednjeg veka, koji će sa spomenikom činiti jedinstven spomen-kompleks.
U obeležavanje osam vekova od samostalnosti srpske države i crkve Srbija ulazi bez ijednog spomenika rodonačelnika dinastije Nemanjić.
"Zanimljiva je stvar da smo se u prethodnih više od 200 godina od kada smo kao srpski narod obnovili svoju državnost setili i stranih i domaćih zaslužnih ličnosti ali se nismo setili svog, možemo slobodno reći oca nacije i osnivača srpkse srednjovekovne Nemanjićke države", kaže predsednik Komisije za izradu konkursa za podizanje spomenika Nikola Selaković.
U Srbiji je premalo spomenika srpskih srednjovekovnih vladara. Zato je ideja da se to počne popravljati baš sa Stefanom Nemanjom, za istoričare dobrodošla.
"Mislim da je potrebno uložiti dodatni napor da se u Beogradu nađe odgovarajuća lokacija za podizanje spomenika Stefanu Nemanji. Lično mislim da ovo nije najbolja lokacija, pre svega zato što ova lokacija nosi jednu jasnu i veoma živu memoriju na događaje koji su se desili pre samo 18 godina, na NATO bombardovanje, na civilne i vojne žrtve i na uništavanje kulturne baštine", kaže istoričar Dejan Ristić.
U komisiji kažu – od ulice kojom prođu skoro svi koji posete Beograd i mesta gde se ukrštaju ulice posvećene upravo Stefanu Nemanji i jednom od osnivača novovekovne srpske države Knezu Milošu, teško mogu da nađu bolju lokaciju.
Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, remek-dela moderne arhitekture i kulturno dobro, teško su oštećene u NATO bombardovanju. Podignute su prema projektu čuvenog arhitekte Nikole Dobrovića. Stručna javnost, već gotovo dve decenije, protivi se njihovom rušenju i traži obnovu.
U Asocijaciji srpskih arhitekata kažu – protiv spomenika Stefanu Nemanji nisu, ali jesu protiv rušenja spomenika kulture.
"Ovo je objekat pod zaštitom države kao kulturno dobro. Ako je takav, zakon je jasan, treba ga štititi. Mi tvrdimo da je jedino moguće rešenje sačuvati ovaj objekat, vratiti u njegovo prvobitno arhitektonsko stanje, a ako nema novca za to onda ga sačuvati i konzervisati u ovakvom stanju", kaže Slobodan Maldini iz Asocijacije srpskih arhitekata.
Neće ista komisija odlučivati i o muzeju, odgovara Selaković. U onoj koja hoće, kaže, sedeće arhitekte.
"Sama komisija će postaviti konkursni zadatak na takav način da će arhitekte koje se budu javljale i predlagale određena rešenja moći same da kažu da li je potrebno sačuvati deo ovog Dobrovićevog komplakesa ili ne. Dakle na arhitekturi će biti da kaže svoje stručno mišljenje o tom pitanju", kaže Selaković.
Pobednik međunarodnog konkursa dobiće šest miliona dinara, drugoplasirani upola manje, odlučio je Odbor za podizanje spomen-kompleksa Stefanu Nemanji. Svim ostalim učesnicima, sleduje po sto hiljada dinara.
|
