|
Još nije sve gotovo, poručio je Bakir Izetbegović, najavljujući da će „sve dok postoji sud” nastaviti borbu u Hagu kako bi dokazao povezanost Srbije sa zločinima u BiH, pre svega onim u Srebrenici. Svega nedelju dana posle odluke Međunarodnog suda pravde da odbaci zahtev za reviziju, koji je neovlašćeno podneo Sakib Softić predstavljajući se kao agent BiH, Izetbegović tvrdi da „nije sve izgubljeno, šansa i dalje postoji”. On je, aludirajući na protivljenje reviziji srpskog i bošnjačkog člana Predsedništva Mladena Ivanića i Dragana Čovića, izrazio uverenje da „neko novo tročlano Predsedništvo u nekom budućem sazivu može odlučiti drugačije”.
Nadu kod Izetbegovića podgreva pisac zahteva za reviziju američki pravnik David Šefer. On je kategoričan da „postoji nastavak”, te da bi bio „ekstremno iznenađen kad bi ovo bio kraj priče”.
„Imamo neke opcije, ali nisam ovlašćen da govorim o njima. Kad budemo spremni da pokrenemo bilo koju od tih opcija, to ćemo i učiniti. Sad ne bih da prejudiciram, prerano je da govorim o čemu je reč”, rekao je Šefer i dodao da se mora videti „kako će se situacija dalje razvijati”.
Ni to što je 26. februara 2017. istekao apsolutni rok zastarelosti od deset godina u kome je zahtev za reviziju po tužbi BiH protiv Srbije mogao biti podnet, za Šefera nije problem. Ocenjujući da je Sud pravde pogrešio kad je odlučio za odbaci zahtev za reviziju, on kaže i da rok od deset godina nije relevantan za opcije koje se razmatraju.
Komentarišući ove najave, profesor međunarodnog prava i bivši zastupnik Srbije u sporu sa BiH Tibor Varadi kaže za „Politiku” da ne vidi mogućnost za novi proces koji bi se ticao ratnih sukoba u BiH.
„Predmet nove tužbe svakako ne bi mogla da bude Srebrenica i navodna umešanost Srbije u taj zločin, jer je presuda o Srebrenici već doneta. Srebrenica bi, eventualno, mogla da bude predmet revizije, ali ne i nove tužbe. Kao što ne mogu biti ni bilo koji drugi događaji koji su bili predmet tužbe podignute 1993. godine protiv tadašnje SRJ”, objašnjava profesor Varadi.
Ta tužba bi, kako kaže, morala da obuhvata događaje koji nisu navedeni u prvoj tužbi, što je gotovo nemoguće, jer je ona pokrila sve što se dešavalo u BiH tokom ratnih devedesetih godina prošlog veka. Ukoliko bi tužba bila podignuta, najapsurdnije bi, ističe, bilo to što bi se Republika Srpska našla na strani tužioca protiv Srbije.
Izetbegović je ovih dana ponovo pominjao i da se čeka presuda generalu Ratku Mladiću, stavljajući time do znanja da računaju da bi ona mogla nešto da promeni u korist Bošnjaka. Međutim, Mladićev advokat Branko Lukić tvrdi da nijedan novi dokaz koji bi optuživao Srbiju nije mogao da se čuje u završnoj reči tužioca u procesu njegovom branjeniku. To nikakve veze nema s tužbom koju oni hoće da podnesu, nikakve. Mi smo tužioca u završnoj reči rasturili i nisu ostali ni tragovi od njega, rekao je Lukić za Srnu.
Izvor „Politike” iz diplomatskih krugova kategoričan je da se Izetbegović ne može ponovo pojaviti pred Međunarodnim sudom pravde s novom tužbom protiv Srbije. Naš sagovornik, inače stručnjak za međunarodno pravo, kaže da je ideja Izetbegovićevih advokata da najverovatnije podnesu tužbu pred nacionalnim sudom u nekoj državi. Svojevremeno je osam hiljada Srebreničana tužilo Holandiju pred Okružnim sudom u Hagu, optužujući je da je odgovorna za smrt muškaraca pogubljenih u Srebrenici, pošto su njeni vojnici bili dužni da obezbeđuju tu zonu. Haški sud je delimično uvažio tužbu i proglasio Holandiju odgovornom za smrt više od trista žrtava iz Srebrenice.
politika.rs
|
