|
Četiri dana ranije, akcije Makedonije nisu stajale nimalo obećavajuće, pošto je nakon izbora Talata Džaferija za šefa parlamenta, grupa maskiranih izgrednika, posle, ispostavilo se, listom pristalica VMRO-DPMNE-a, upala u Sobranje i napravila pravi rusvaj, ostavljajući iza sebe stotinak razbijenih glava i zemlju na ivici vanrednog stanja.
Među povređenima su bili i Zoran Zaev, njegova desna ruka Radmila Šećerinska, ali i lider Alijanse za Albance Zijadin Sela, koga su okrvavljene glave vukli po holovima Sobranja. Politički problem, koji je već dugo mučio Makedoniju, pretio je da postane etnički, a ispred parlamenta okupile su se pristalice VMRO-DPMNE-a.
Rivalske makedonske partije optuživale su se međusobno za pokušaj državnog udara, glasine su potisnule vesti, a ulice grada su, što zbog praznika što zbog opreza, opustele.
Predsednik Ivanov, mudro, nije proglasio vanredno stanje, već građane pozvao na razum, a političare na poštovanje Ustava, što je, uz sveopšte osude nasilja, doprinelo smirivanju situacije, ali i otvorilo brojne spekulacije oko ishoda krize, koja nesmanjenom žestinom traje bezmalo dve godine.
Zaev je najavio da će Džaferi, odmah nakon prvomajskih praznika i bez obzira na stav VMRO-DPMNE-a, preuzeti kancelariju predsednika parlamenta od Trajka Veljanoskog, kao i da će Makedonija u narednih deset dana dobiti novu vladu.
Čider VMRO-DPMNE-a Nikola Gruevski, suočen sa najnepovoljnijim položajem u kojem se njegova partija nalazila u poslednjih desetak godina, pokušao je da mobiliše pristalice i, nekako, primora Zaeva i tri albanske partije da pristanu na nove izbore.
"Govor tela" Gruevskog i lidera koalicije "Za bolju Makedoniju" u subotu posle podne, rečnikom sportskih komentatora, navodio je na zaključak da su čelnici do juče vladajuće stranke shvatili da će, pre ili kasnije, morati da se isele iz ministarskih kabineta i vlast predaju Zaevu.
Suštinski, liderima VMRO-DPMNE-a, neposredno posle nereda u Sobranju i odluke tužilaštva da pohapsi vinovnike, postalo je jasno da nikakve izjave i politička gimnastika neće privoleti albanske stranke da raskinu dogovor sa Zaevim i pređu na stranu Gruevskog, sa kojim su neki od njih, rame uz rame, vladali u prethodnih osam godina.
Njihovu odlučnost dodatno je oslabila odluka skopskog tužilaštva da krivično goni petnaestak najistaknutijih vinovnika nasilja u Sobranju, od kojih se četvorica već nalaze iza rešetaka, trojica su ispraćena u kućni pritvor, dok se za preostalih sedam traga.
Ispostavilo se, kako se čini, da su glasovi 70.000 Albanaca za SDSM najznačajniji politički kapital koji je proistekao iz decembarskih vanrednih parlamentarnih izbora, pa je izbor Zaeva za lidera nove koalicije ujedno bio i jedini način da Ali Ahmeti, Zijadin Sela i pokret Besa sačuvaju osipajuću podršku sunarodnika.
U takvoj situaciji, u subotu je u Skoplje stigao izaslanik Stejt departmenta Hojt Brajan Ji, od kojeg se, posle neuspešnih pokušaja najviših zvaničnika Evropske unije, poput Federike Mogerini i Johanesa Hana, očekivalo da pomeri situaciju sa mrtve tačke i Makedoniju usmeri putem rešavanja političkog zamešateljstva.
Jijev zadatak bio je unekoliko lakši nego zadatak njegovih evropskih kolega, jer su Amerikanci neposredno posle sukoba 2001. godine, kada se Makedonija u poslednji čas izmakla sa ivice sveopšteg građanskog rata, odigrali ključnu ulogu, pre svega zahvaljujući veteranima rešavanja zaštite američkih interesa u balkanskim krizama – Kristoferom Hilom i njegovim pomoćnikom i naslednikom Filipom Rikerom.
Izaslanik Stejt departmenta se, odmah po doslasku u Skoplje, sastao sa nekadašnjim komandantom pobunjenika i liderom najuticajnije albanske stranke Alijem Ahmetijem i podržao izbor Talata Džaferija za novog predsednika parlamenta, čime su dileme oko ishoda najnovijeg poglavlja u beskrajnoj sagi o makedonskim krizama, čini se, razrešene.
U nedelju, dok je nekoliko desetina sindikalista mahalo zastavama sa likom Če Gevare ispred sedišta makedonskih sindikata, predsednik Đorđe Ivanov, koji je svega nekoliko nedelja ranije čvrsto najavljivao da ni za jotu neće odstupiti od odluke da ne preda mandat Zaevu dok se lider SDSM-a ne odrekne "Tiranske platforme", znatno je ublažio retoriku i zatražio pomoć "strateškog saveznika" za izlazak iz krize.
Suštinska razmimoilaženja, koja je nedeljama ponavljao Ivanov, pretvorila su se u "premostive razlike", ukoliko Zaev "zajedno sa koalicionim partnerima obezbedi garancije za jačanje unitarnosti države u saglasnosti sa Ustavom".
Na taj način, kako stvari stoje, odlučnost Ivanova trajala je jednako dugo kao njegova odluka o aboliciji, koju je pre nekoliko meseci povukao posle serije uličnih protesta opozicije u Skoplju i još nekoliko makedonskih gradova.
"Postoji program nove reformske vlade koji garantuje unitarnost države i poštovanje Ustava, kao i evroatlantsku perspektivu Makedonije... Time su iscrpljeni nerazumni zahtevi Ivanova... Parlamentarna većina ima obavezu da ispuni volju 700.000 građana i tu obavezu će ispuniti", rekao je Zaev posle susreta sa američkim diplomatom, objavljujući, suštinski, da će Makedonija u narednih desetak dana dobiti novu vladu.
Zaev je najavio i da će nova vlada sarađivati sa opozicijom u interesu reformskih procesa, ali da je, u ovom trenutku, najvažnije da VMRO-DPMNE "shvati da je opozicija i okonča tenzije".
Da li će tenzije zaista i nestati postaće jasno posle serije iskušenja pred kojima će se Makedonija naći u narednim danima, jer je Zaev već za utorak najavio da će se Džaferi useliti u kancelariju predsednika parlamenta, dok polako ističe rok od deset dana koji je lider SDSM-a ispostavio Ivanovu da mu preda mandat za sastav nove vlade.
|
