|
Godišnjica devetomartovskih demonstracija
Na zabranjeni miting na Trg Republike stiglo je oko 100.000 ljudi, iako je policija blokirala prilaze Beogradu. Bila je to pobuna protiv režima i uređivačke politike državne televizije koja je tada prvi put nazvana "TV Bastilja".
Već oko podneva policija je krenula u razbijanje demonstracija.
Lideri opozicije sklonili su se u Narodno pozorište, a vrata im je otvorila tadašnja upravnica pozorišta Vida Ognjenović. Dok su se sa terase Narodnog pozorišta lideri opozicije obraćali demonstrantima, policija je stezala obruč i pokušavala da rastera građane ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima, konjicom.
Demonstranti su pružali žestok otpor pa su ubrzo počeli višečasovni sukobi sa policijom.
Na prebijanje demonstranta, lider SPO-a Vuk Drašković odgovorio je pozivom na "juriš" sa balkona pozorišta.
U sukobima policije i demonstranata povređeno je više od 200 ljudi, a u Masarikovoj ulici, dok je bežao od demonstranata, život je izgubio policajac Nedeljko Kosović. Nešto kasnije, policija je upotrebila vatreno oružje i tom prilikom je stradao sedamnaestogodišnji Branivoj Milinović.
U jeku okršaja, vlast je na ulice izvela i tenkove. Lider SPO-a Vuk Drašković je uhapšen, a zabranjen je rad televiziji Studio B i Radiju B92.
Slobodan Milošević demonstrante je nazvao "snagama haosa i bezumlja".
Odgovor na silu, stigao je sledećeg dana iz Studentskog grada, kada su ka Terazijskoj česmi krenuli studenti.
Posle nekoliko dana protesta, usvojeni su zahtevi studenata, iz zatvora je pušten Vuk Drašković, a tadašnji ministar policije Radmilo Bogdanović podneo je ostavku.
Takođe je smenjeno rukovodstvo RTV Beograd, a televizija Studio B i Radio B92 su nastavili sa radom.
Heroina Devetog marta
Dragana Milojević Srdić, na demonstracijama 9. marta 1991, prkosno je stala pred policijski vodeni top i time postala simbol narodnog bunta i opozicionog otpora.
Njena fotografija, sa tri podignuta prsta, obišla je svet zahvaljujući foto-reporteru Predragu Mitiću.
Dragana Milojević Srdić preminula je u Beogradu, 8. septembra 2010. godine, u 60. godini života.
Drašković o devetomartovskim demonstracijama
Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Drašković, koji je pre 26 godina bio jedan od vodja devetomartovskih demonstracija u Beogradu, ocenio je danas da su se učesnici tih protesta upisali u "trаjne i nаjsvetlije strаnice istorije sаvremene Srbije".
U saopštenju povodom godišnjice tih demonstracija Drašković je ocenio da "otpor devetomаrtovske Srbije, nа žаlost, nije sprečio krvаvo ubistvo Jugoslаvije" ali je "odbrаnio i Srbiju i srpski nаrod od istorijske optužnice dа su ćutаli pred zločinimа i zločincimа ili dа su ih podržаvаli".
"Pobunа protiv tаdаšnjeg režimа komunističkog jednoumljа, terorа i propаgаndnog trovаnjа srpskog nаrodа mržnjom premа drugim nаrodimа u Jugoslаviji i demokrаtskim držаvаmа Zаpаdа, kojа je pokrenutа 9. mаrtа 1991, trаjаlа je nаrednih skoro deset godinа", navedeno je u pisanoj izjavi Draškovića.
On je dodao da 9. mаrt podstiče i ogorčeno sećаnje nа 5. oktobаr 2000. godine, kаdа su po njegovim rečima "prodаni ideаli decenijskog otporа zlu, tаko što je oboren sаmo Slobodаn Milošević, čelnik režimа, а njegovi komаndаnti eskаdronа smrti proglаšeni zа heroje i oslobodioce".
"Od tаdа pа do dаnаs, trаje ubijаnje Srbije sа Trgа slobode... Od tаdа pа do dаnаs, ubijа se i sećаnje nа 9. mаrt, i pаmćenje nаrodа o zlodelimа činjenim u njegovo ime čitаvu deceniju", navedeno je u saopštenju Vuka Draškovića.
Danas se navršava 26 godina od prvih velikih opozicionih demonstracija koje je u Beogradu, zbog ratnohuškačke politike tadašnje državne Televizije Beograd 9. marta 1991. organizovao Srpski pokret obnove (SPO).
Tokom demonstracija na kojima je učestvovalo na desetine hiljada gradjana, poginuli su učenik Branivoj Milinović i policajac Nedeljko Kosović, a više stotina gradjana je povredjeno.
Demonstracije su na kratko uzdrmale vlast tadašnjeg predsednika Srbije i lidera Socijalističke partije Srbije (SPS) Slobodana Miloševića.
Protest je predvodio predsednik SPO-a Vuk Drašković, sa zahtevom da tadašnji direktor državne televizije Dušan Mitević i urednici Slavko Budihna, Predrag Vitas, Ivan Krivec i Sergej Šestakov podnesu ostavke.
Neposredan povod za protest bio je komentar na TV Beograd u kojem je Slavko Budihna optužio SPO da je produžena ruka "ustaškog" hrvatskog režima.
Nakon sukoba u centru Beograda, Predsedništvo SFRJ odlučilo je da pošalje tenkove na beogradske ulice.
Drašković i tadašnji potpredsednik SPO-a Jovan Marjanović su uhapšeni.
Narednog dana uveče na Terazijskom platou, u centru Beograda, okupilo se hiljade studenata koji su pored ostavki čelnika TV Beograd, tražili i ostavku ministra policije Radmila Bogdanovića i oslobadjanje uhapšenih opozicionih lidera, medju kojima je bio i Drašković.
Skupština Srbije je ubrzo posle demonstracija usvojila ostavke čelnika TV Beograd, kao i ostavku Radmila Bogdanovića.
SPO je danas u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom koju predvodi Aleksandar Vučić i zajedno sa SPS-om i drugim koalicionim partnerima podržava kandidaturu Vučića za predsednika Srbije.
|
