|
Na samom kraju 2016. statistički zavod iz Banjaluke objavio je konačne rezultate popisa stanovništva BiH iz 2013. koji se odnose na Republiku Srpsku, što označava i definitivni završetak ovih popisnih akcija na celom prostoru eks-Ju.
Pre toga, kompletan popis na istom području organizovan je još 1991, pa je sad moguće upoređivati ove relativno nove rezultate sa onima od pre dvadeset i više godina.
Najjednostavnije je poređenje ukupnog broja stanovnika.
Te 1991. u Jugoslaviji je bilo, prema tadašnjoj popisnoj metodologiji, oko 23,6 miliona stanovnika. Uz napomenu da su popis bojkotovali Albanci u Srbiji, pa je njihov broj tada procenjen, ali i uključen u ukupnu sumu.
Dvadeset godina kasnije na istom Ju prostoru je dva miliona ili oko 8,5 odsto stanovnika manje – 21,6 miliona. Po republikama, u najvećem demografskom minusu je Bosna i Hercegovina – od 850.000 ili oko dvadeset odsto, zatim Hrvatska deset odsto.
Područje Kosova i Metohije je s minusom od devet procenata, zatim Srbija (bez KiM) sa oko osam odsto (590.000). I time se završava spisak onih s demografskim minusom. Ostale nekadašnje federalne jedinice, Makedonija, Crna Gora, Slovenija, beleže skroman porast.
U Makedoniji je ostvareno neznatno povećanje od oko jedan odsto, mada je ta računica pod velikim upitom: za 1991. ne postoje konačni rezultati popisa (ponovljen 1994), a poslednji iz 2011. je prekinut, pa se za tu godinu koriste tekuće procene njihovog državnog zavoda za statistiku. Crna Gora je u plusu za pet hiljada, dok je Slovenija jedina zabeležila rast od četiri odsto.
Ova poređenja treba prihvatiti s rezervom zbog nekoliko bojkota popisa, a i zbog toga što u Makedoniji i BiH popisi i nisu održani 2011. nego 2002. i 2013.
Međutim, ako ove neusklađenosti zanemarimo dobićemo podatke koji pokazuju da su stanovništvo izgubile tri republike u kojima je vođen rat tokom devedesetih, s tim što je Bosna i Hercegovina na listi „gubitaša” i u relativnom i apsolutnom pogledu na prvom mestu.
politika.rs
|
