|
Podrška približavanju Evropskoj uniji opada, a dve petine građana smatra da Srbija nikada neće ući u EU, pri čemu opredeljenost građana u velikoj meri zavisi od uzrasta, obrazovanja i stranačke pripadnosti, pokazalo je predstavljeno istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.
Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić rekla je da bi i dalje više građana glasalo za pristupanje EU - 43 odsto nego protiv - 35 odsto, ali se poređenjem s rezultatima istraživanja Kancelarije za evropske integracije vidi da podrška EU opada, dok građani ne teže većoj saradnji s Rusijom, odnosno zadovoljni su sadašnjim nivoom saradnje.
Podrška EU osetno opada ukoliko bi uslov bio priznavanje Kosova, kada bi 69 odsto građana bilo protiv.
Polovini građana bilo svejedno kada bi EU prestala da postoji, dok bi svakom petom bilo žao, a skoro svakom sedmom bi bilo drago, pokazalo je istraživanje sprovedeno od 26. decembra 2016. do 14. januara 2017. na reprezentativnom uzorku od 1.403 punoletnih građana.
Stojanović Gajić je rekla da građani i dalje sa EU uglavnom povezuju pozitivne stvari, poput dobre privrede, slobode putovanja i mir, a ravnodušnost građana prema sudbini EU pripisala je tome što uglavnom još nisu osetili koristi koje očekuju od EU, ali i niskom poverenju u evropsku perspektivu jer 41 odsto građana smatra da Srbija nikada neće postati članica EU, dok 12 odsto da će to biti za više od 10 godina.
Ona je rekla da je biračko telo vladajućih stranaka - Srpske napredne stranke i koalicije oko Socijalističke partije Srbije - podeljeno po pitanju EU, i da svaki drugi podržava EU, dok je slična situacija kod onih koji podržavaju Dosta je bilo, a za EU većina onih koji podržavaju Demokratsku stranku i LDP, dok među glasačima desničarskih Demokratske stranke Srbije, Dveri i Srpske radikalne stranke podržavaoci EU jesu u manjini ali ih ima.
Podrška EU osetno opada ukoliko bi uslov bio priznavanje Kosova, kada bi 69 odsto bilo protiv, pokazalo je istraživanje.
Skoro svaki drugi građanin (48 odsto) smatra da je sadašnji nivo saradnje sa Rusijom zadovoljavajući, skoro svaki četvrti (23 odsto) smatra da je potreban politički savez, dok 14 odsto saradnju sa Rusijom smatra negativnon, a 15 odsto ne zna.
Većina građana smatra da Srbija treba da se drži po strani u sporu Rusije i Ukrajine oko Krima (51 odsto), a 36 odsto nema stav.
Pozitivan uticaj Rusije, Kine i Nemačke
Kada je reč o uticaju svetskih sila na spoljnu politiku Srbije, dominantan stav je da je negativan uticaj SAD (52 odsto) i EU (36 odsto), dok se kao pretežno pozitivan vidi uticaj Rusije (61 odsto), Kine (52 odsto) i Nemačke (35 odsto), pri čemu većina od 60 odsto smatra da novi predsednik Donald Tramp neće promeniti dosadašnju politiku prema Srbiji.
Ulazak u EU bi se prema stavovima građana pozitivno odrazio pre svega na ekonomske pokazatelje - dolazak stranih investicija (48 odsto građana) i zaposlenost (41 odsto), dok bi se savez sa Rusijom pozitivno odrazio najviše na bezbednost (48 odsto).
Istraživač BCBP Miloš Popović rekao je da je ovo u velikoj meri u skladu sa stavovima prema snazi ovih sila u navedenim oblastima - EU je i dalje autoritet po pitanjima demokratije i vladavine prava, dok građani Rusiju smatraju pre svega kao vojno-političku silu, SAD kao ekonomskog i tehnološkog giganta, a Kinu kao uspešnu ekonomsku, političku i tehnološku silu.
Oko dve trećine građana se protivi pristupanju NATO, što podržava 9 odsto građana, a skoro svaki drugi (47 odsto) se protivi svakom vidu saradnje sa NATO, svaki treći podržava sadašnji ili veći nivo saradnje u Partnerstvu za mir.
Većina građana podržava politiku neutralnosti, pri čemu 21 odsto navodi da bi tu politiku trebalo zadržati, a 38 odsto da bi trebalo dodatno definisati šta ona tačno znači, a u manjini su oni koji smatraju da treba odlučiiti i privoleti se nekoj strani (21 odsto), dok 20 odsto ne zna.
Pisanje medija o SAD, EU i Rusiji
Novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skroza predstavila je istraživanje pisanja medija o SAD, EU i Rusiji koje je sprovedeno pod okriljem organizacije CRTA, i koje je pokazalo da od 3.680 analiziranih priloga dominiraju neutralni - 1.077, dok je među preostalim najviše proruskih - 790, odnosno isto kao proameričkih i pro-EU zajedno, dok je antiruskih manji procenat nego antievropskih i antiameričkih. Ističući da izražavanje stava u medijima nije samo po sebi loše, navela je da može da "zabrine" velika zastupljenost proruskih sadržaja, posebno u medijima koji se smatraju provladinim, što bi moglo da nagovesti ili da "oni kontriraju vladi", ili da je stav Vlade drugačiji od onoga što se zvanično predstavlja.
|
