|
„Dalje ruke od Beogradske šume”– tom porukom ekološke grupe u Istanbulu pokušavaju da odbrane čuvenu oazu zelenila u evropskom delu megalopolisa na obalama Bosfora.
Grupa građana okupljena oko Platforme za zaštitu severne šume na protestnom skupu zatražila je ove nedelje objašnjenje od uprave grada da li je tramvajska linija morala da prođe baš kroz Beogradsku šumu od Zlatnog roga do Kemerburgaza. „To je veliki greh, taj projekat mora biti obustavljen”, kaže predstavnica platforme Elif Koklu. U gradu izbegavaju javno da odgovore na ovo pitanje, ali su već počeli da obeležavaju i da seku stabla koja su podizana i negovana decenijama, vekovima.
Beogradska šuma (ili, kako kažu Turci, „Belgrad ormani”) već u vreme Osmanskog carstva bila je najveće izvorište vode za piće za stanovnike grada na Bosforu i u okolini. Ime je dobila po Srbima koji su u Istanbul stigli posle osvajačkih pohoda sultana Sulejmana Veličanstvenog sredinom 16. veka. On ih je poveo sa sobom da mu održavaju i čuvaju devet izvora vode za piće na periferiji Konstantinopolja, koji su korišćeni i u vreme vizantijskog carstva. Prema sačuvanim zapisima, oni su u Osmanskom carstvu uživali poseban tretman i imali mnoge privilegije. U šumi koja je po njima dobila ime bio je zabranjen lov i seča drveća. Onima koji bi se ogrešili o tu naredbu, po kratkom postupku letele su glave. Prema hroničarima, Srbi su tu ostali sve do 19. veka kada su morali da se rasele zbog pojave kuge. Mnogi su našli utočište među Grcima koji su živeli u Anadoliji.
Žitelji Istanbula i drugih velikih gradova u svetu sada plaćaju cenu brzog razvoja i nagle urbanizacije. Ekolozi su i ranije protestovali zbog izgradnje mamutskih mostova i prilaznih saobraćajnica oko moreuza, novog aerodroma. Sada se na udaru našla i Beogradska šuma, najlepši i najzdraviji deo velegrada u kome živi više od petnaest miliona stanovnika.
Beogradska šuma se nekad prostirala na deset hiljada hektara pod drvećem zelenilom, ali u međuvremenu je ta površina prepolovljena. Prvo ju je načelo naselje luksuznih vila, sada joj preti izgradnja novih objekata.
„Tamo će uskoro biti postavljena tramvajska pruga. Sutra će to biti kvartovi za stanovanje. Uskoro tamo više neće biti mesta koje se vekovima nazivalo Beogradska šuma”, upozorava Melisa Alphan, poznati istanbulski kolumnista. „Ja sam to shvatila kada sam videla panjeve od posečenih stabala. To vam je isto kao da gledate masovno streljanje”, napisala je ona, apelujući na nadležne da sačuvaju tu oazu zdravlja u gradu koji se poslednjih godina sve više guši u smogu.
Lokalne kolege tvrdili su da je bilo dana kada je Beogradsku šumu znalo da poseti i po 800.000 građana. To je dosad bilo jedno od malobrojnih delova u Istanbulu gde je koliko-toliko bio čist vazduh. Ekolozi sada upozoravaju: ako se hitno ne preduzmu mere, ona će uskoro ostati bez drveća, njeni izvori vode biće zagađeni, zelenilo će nestati.
politika.rs
|
