|
Po običaju, na Svetog Trifuna, vinogradari su ušli u svoje vinograde. Orezali su po koju lozu, zalili vinom čokote – da im podstaknu snagu da bujaju i donesu dobar rod. Pogledali su u nebo, prizvali Svevišnjeg, da im i on pomogne. Priznaju da pomaže i država. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da podsticaji za podizanje zasada vinove loze postoje od 2000. godine i retki su proizvođači grožđa i vina koji nisu koristili neku od desetak vidova državne pomoći.
Nekada je Srbija imala 110.000 hektara pod vinogradima, a danas pet puta manje. Prema podacima „Vinogradarskog atlasa”, koji je posle popisa poljoprivrede u 2012. Republički zavod za statistiku objavio 2015. godine, danas je pod vinovom lozom nešto više od 22.159 hektara.
Tranzicija i privatizacija nisu poštedele ni ovu poljoprivrednu granu. Opustošeni su veliki kombinati i njihove plantaže, krčeni zasadi, nestali su veliki vinarski kompleksi. Autori „Vinogradarskog atlasa”, međutim, tvrde da se, po ko zna koji put u svojoj istoriji dužoj od milenijuma, srpsko vinogradarstvo oporavlja, postaje bolje, naprednije, približavajući se evropskim standardima.
Kakvi su danas naši vinogradi i kakvo je srpsko vino?
– Polovina vinograda su stari, a drugu polovinu čine moderni i takozvani intenzivni vinogradi, starosti do petnaest godina – kaže Darko Jakšić, prvi čovek Grupe za vinarstvo i vinogradarstvo u Ministarstvu poljoprivrede. – Novih vinograda i vinarija je sve više, podižu se uz državne subvencije i namenjeni su proizvodi isključivo visokokvalitetnih vina. Zato je u njima više biljaka po hektaru, ali je manji prinos. Oko 30 odsto vinograda upisanih u Vinogradski registar zasađeni su između i 2006. i 2010, a 17 odsto ih je zasađeno od 2011. do prošle godine.
Od sorti su najzastupljenije „graševina”, odnosno „italijanski rizling” – oko 14 odsto, zatim „kaberne sovinjon” – devet procenata, „merlo” – 8,5, „rajnski rizling” – 7,8 i „šardone” – 6,7 odsto.
Do sada su zaštićene tri oznake geografskog porekla „Knjaževac” – kao prva srpska oznaka, „Negotinska krajina” i „Šumadija”, sa registrovanim 41 tipom srpskih vina sa specifičnim teruarom. Pored ova tri, i proizvođači iz drugih vinogradarskih rejona su uz pomoć Ministarstva poljoprivrede osnovali svoja udruženja i ušli u proceduru priznavanja oznaka geografskog porekla po novom sistemu geografskog porekla Evropske unije.
Naš sagovornik tvrdi da se od primene novog zakona o vinu, 2009. godine, možemo pohvaliti da su srpska vina sve bolja. Vina mnogih naših proizvođača su na sajmovima proglašavana za najbolja ili među najboljim na svetu.
Kojim merama država podstiče razvoj vinogradarstva i vinarstva?
Ukupno je osam mera podsticaja. Za podizanje novih vinograda država vraća novac za kupljene sadnice, postavljanje naslona, pripremu i obradu zemljišta, kao i analizu zemljišta. Za ovu svrhu može se dobiti do dva miliona dinara, uz posebne povoljnosti za zasade sa domaćim sortama. Visina iznosa podsticaja je 40 odsto od vrednosti troškova, a za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi u iznosu od 55 odsto. Minimalna površina zasada za koji se može ostvariti podsticaj je 0,30 hektara, a maksimalna 10 hektara.
Za podizanje novih matičnih zasada vinove loze, kroz podsticanje proizvodnje sadnog materijala, sertifikaciju i klonsku selekciju voćaka, vinove loze i hmelja, odnosno za unapređenje rasadničarske proizvodnje vinove loze, maksimalni iznosi podsticaja takođe se kreću do dva miliona dinara po hektaru.
Po dva miliona dinara po hektaru može da se dobije po osnovu podsticaja za biljnu proizvodnju, najviše do 20 hektara. U istom iznosu i pod istim uslovom može se dobiti i regres za đubrivo. Tu je još nekoliko pogodnosti, a u Ministarstvu napominju da podršku pružaju i kroz besplatan upis proizvođača grožđa u Vinogradarski registar. Ministarstvo snosi i troškove kontrole proizvodnje vina sa geografskim poreklom, uključujući i laboratorijske analize i senzorno ocenjivanje vina sa geografskim poreklom. Cilj je da se domaći proizvođači podstaknu da proizvode visoke kvalitetne kategorije vina sa geografskim poreklom.
Vinogradarstvom se u Srbiji danas bavi oko 80.000 domaćinstava. Računa se da ima oko 230 vinarija.
„Teško onom narodu koji ne tka ono što nosi, ne seje ono što jede i ne gnječi vino koje pije”, izreka je jednog arapskog mudraca. Srbija je u 2016. godini od izvoza vina ostvarila 13,43 miliona evra, ali je za uvoz ovog pića platila 23,6 miliona evra. Na listi izvoznika smo na 43. mestu. Iza nas je Hrvatska, a ispred nas su Crna Gora (41), Rumunija (37), Bugarska (30), Makedonija (29) i Mađarska (24).
Naši vinari: Možemo i mi
Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ i Regionalna razvojna agencija istočne Srbije (RARIS) omogućili su krajem januara grupi vinara iz opština Knjaževac i Negotin da posete svoje kolege iz vinskih regija Istre u Hrvatskoj i Vipavskoj dolini u Sloveniji. Naši vinari su saznali kako su državni i pretpristupni fondovi Evropske unije u proteklih 20 godina omogućili porodičnim vinarijama da nađu svoje mesto na izbirljivom tržištu EU.Od istarskih vinara su čuli da su od autohtonih sorti kao što su „malvazija” i „teran” napravili vina koja se rado piju i u najekskluzivnijim restoranima širom Evrope i sveta.Utisak naših vinara stao je u četiri reči: „I mi to možemo”.
politika.rs
|
