|
Dobro jutro, Beograde!
Ovim rečima, na srpskom, u ime kolega iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) dr Zoltan Silaši je iz Ženeve pozdravio srednjoškolce okupljene na masterklasu CERN-a, koji je održan na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Oni su istovremeno sa oko 10.000 svojih vršnjaka širom sveta učestvovali na nacionalnoj video-konferenciji, tokom koje su im srpski istraživači u CERN-u otkrili deo najvećeg svetskog naučnog kompleksa.
Uz mnogo smeha i pitanja, u tajne fizike uveli su ih naučnici u Beogradu – dr Predrag Milenović i prof. dr Petar Adžić (rukovodilac srpskog istraživačkog tima na eksperimentu CMS, koji istražuje tajne postanka univerzuma). Sa ženevske strane ekrana bili su dr Dragoslav Lazić Laza i
Nebojša Smiljković Boki, koje su njihove kolege iz Beograda oslovljavale upravo tim nadimcima.
Boki i Laza su slikom i tonom pokazali učenicima kako izgledaju kontrolna soba CMS eksperimenta, kafeterija (najvažnija prostorija za naučnike u časovima predaha), prostorije i hodnici ispunjeni milionima kablova, zaštitni aparati, mere obezbeđenja…
Dok je navlačio zaštitnu opremu (obavezan šlem i posebne cipele sa čeličnim đonom i špicevima), Laza je objašnjavao da na svaki kutak podzemlja motre kamere i da se u svakom trenutku zna ko se gde nalazi. I još važnije – da li su izašli svi koji su se spustili. On je od svih srpskih naučnika u CERN-u najduže i pamti kada se umesto sadašnjeg lifta spuštao stojeći na daskama, balansirajući u blatnjavim čizmama, gledajući između dasaka kako silazi stotinu metara ispod zemlje.
On i koleginica Noemi Beni su ovoga puta sišli liftom koji je jedino bezbedno mesto u slučaju bilo kakve nezgode, jer ne propušta dim. Dok se spuštao u podzemlje, veza Beograda i Ženeve se na nekoliko minuta prekinula. Učenicima je pokazao i sve nivoe provere koje naučnici prolaze od površine do podzemlja – od očitavanja dozimetra, preko skeniranja mrežnjače radi identifikacije, do duplih vrata kroz koja prolazi jedna po jedna osoba, i to bez naglih pokreta. Obično se drži ruka na srcu, a uz telo svi kaiševi ili aparati, jer skener može pogrešno da očita da kroz vrata pokušavaju da prođu dve osobe istovremeno.
Kako to izgleda na licu mesta pre nekoliko godina uverila se i ekipa novinara iz Srbije, a „Politikin” novinar je kroz ova vrata prošao iz petog puta, dok nismo otkrili da „smeta” mašna na ženskoj torbi.
Naši naučnici su srednjoškolcima pokazali zidove prekrivene detektorima za dim, objašnjavali „da se najviše boje vatre sa svom tom energijom kojom su okruženi”, pokazali aparat koji izgleda poput vage i kojim se meri da li je osoba ozračena nakon izlaska iz podzemlja. U srcu eksperimenta, Boki je pokazao mašineriju od 14.000 tona gvožđa i opreme, a oduševljenje u sali su izazvale njegove reči da je pojedine delove opreme pravila „Zastava alati” iz Kragujevca.
Budući fizičari su probili termin za video-konferenciju sa CERN-om za gotovo pola sata, tako da su po završetku u vazduhu ostala podignuta dva prsta mnogih koji su imali spremljeno pitanje. Ipak su svi učenici dobili odgovore, delom iz Ženeve, a delom od naučnika u sali Fizičkog fakulteta.
Zanimalo ih je, na primer, koliko je koštala izgradnja CMS detektora, šta tačno zrači, koliko je ljudi zaposleno, kakav je praktičan značaj naučnih otkrića, kako izgleda život van CERN-a… Salve smeha izazvalo je pitanje „kakav je uticaj na životnu okolinu”, jer je u tom trenutku došlo do smetnji na vezama, pa se samo čula rečenica „Ne čujem, ne čujem!” Srednjoškolci su saznali da je izgradnja detektora koštala šest milijardi švajcarskih franaka, ali i odmah dobili objašnjenje da to „nije skupo”, jer košta manje od izgradnje nosača aviona, ili jednako kao nekoliko aviona bombardera. Objašnjeno im je da je potrebno da prođe mnogo vremena dok se velika naučna otkrića primene u svakodnevnom životu, poput onog koje je 1952. ovenčano Nobelovom nagradom, a koje je omogućilo da danas svaka bolnica koristi nuklearnu magnetnu rezonancu.
– U CERN-u je stalno zaposleno 2.500 ljudi, uglavnom su to fizičari i inženjeri različitih profila, a tu je i još oko 12.000 naučnika sa raznih svetskih univerziteta. Ima onih koji su poput nas ovde godinama, a ima i onih koji dolaze na po nedelju dana. Van CERN-a živimo obične živote, porodica, košenje trave, skijanje na Alpima… i čeznemo za burekom – pričali su naučnici koji rade u ovom kompleksu koji zahvata teritorije Švajcarske i Francuske.
Odgovoreno je i na pitanje o životnoj sredini – uticaj je minimalan, čak se vodilo računa i o visini zgrada kompleksa CERN-a, da ne bi stanovnicima okolnih kuća zaklanjali pogled na Monblan.
U sali na Fizičkom fakultetu ravnopravno su bili zastupljene devojke i momci, ali da su učenice dominirale u postavljanju pitanja. Bojana Ninković je prva uzela mikrofon. Maturantkinja je Petnaeste beogradske gimnazije i želi da upiše fiziku. Ona, kao i Vera Lović, Natalija Nedić i Tijana Vukić iz Prve beogradske gimnazije vide sebe za nekoliko godina u CERN-u i to je i bio razlog što su se prijavile na ovaj masterklas.
– Selekciju kandidata su obavile škole. Đaci koji su bili zainteresovani za ovaj čas prijavljivali su se onlajn, a potom su nastavnici birali najbolje i najuspešnije na takmičenjima. U prepodnevnom delu su svi mogli da učestvuju, njih oko 50, a u popodnevnom, kada su rađeni eksperimenti samo 30, zbog ograničenog broja kompjutera – rekao je za naš list dr Adžić i dodao da su nastavnici mogli samo da slušaju i gledaju dok đaci rade.
Naredni časovi u Kragujevcu i Nišu
Na kraju dana je održana još jedna video-konferencija sa CERN-om, na engleskom jeziku, tokom koje su predstavnici učenika iz država koje su toga dana imale masterklas prezentovali rezultate eksperimenata na kojima su radili pod rukovodstvom naučnika iz CERN-a.
Nekoliko dana pre beogradskih srednjoškolaca, „led su probili” učenici iz Novog Sada. Po jedan dan sa naučnicima iz CERN-a do 11. aprila imaće priliku da provedu maturanti iz 50 zemalja, a u programu učestvuje oko 200 naučnih institucija. Sledeći masterklas u Srbiji je na Institutu za fiziku Univerziteta u Kragujevcu 16. marta, a dan kasnije na departmanu za fiziku Niškog univerziteta.
politika.rs
|
