|
Istraživanje o kulturnim potrebama i navikama građana Srbije pokazalo da spadamo u evropski prosek. Kulturne događaje najviše posećuju visokoobrazovane mlade žene iz grada
Mlada visokobrazovana žena koja živi u gradu tipičan je predstavnik publike koja "troši" kulturu u Srbiji. Njena suprotnost takođe je iz gradske sredine - muškarac srednjih godina i srednjeg obrazovanja. Dok ona preferira pozorišta, biblioteke, galerije, on voli rekreaciju, internet i dvosed ispred TV. Ona živi u Vojvodini ili Beogradu, a on u južnoj ili istočnoj Srbiji.
Ovi "krokiji" rezultat su istraživanja o kulturnim potrebama, navikama i stavovima građana Srbije koje je nedavno objavio Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.
Prema tim podacima, oko 60 odsto žitelja Srbije u toku radne nedelje ima svakodnevno četiri sata slobodnog vremena, a vikendom do sedam sati. Uglavnom ga troše na druženje, boravak u prirodi, rekreaciju, izlaske, gledanje TV ili odlazak u bioskop. Oko 60 odsto građana pročita barem jednu knjigu za godinu dana, a toliko ih i redovno čita dnevne novine.
Slobodno vreme, kako ova analiza pokazuje, gotovo polovina Srba provodi u krugu porodice, uz televizor. Najradije gledaju filmove, vesti i kvizove, a ispred ekrana ostanu od jednog do tri sata. Četvrtina ih igra video-igre na računaru, a toliko ih čita knjige, dok se čak 11 odsto njih dosađuje i spava. Svaki deseti Srbin dokolicu provede u šopingu. Procenat onih koji slobodno vreme najviše vole da provedu uz TV, novine i muziku smanjuje se s porastom stepena obrazovanja.
- U velikom procentu ispitanici su tvrdili da vole ustanove kulture, ali da ih retko posećuju, uglavnom zbog nedostatka vremena - podatak je istraživanja. - Za svega šest i po odsto građana odlasci u bioskope, pozorišta, galerije, muzeje i na koncerte jedna je od tri omiljene aktivnosti. U odnosu na pre 10 godina kada se svaki četvrti Srbin bavio nekim kulturnim stvaralaštvom, danas ih je tek 15,5 odsto.
Za poslednjih godinu dana najviše smo pevali - 43 odsto, igrali uz muziku - 32,1, "pleli" kolo - 17,3. Plesalo je 15 odsto žitelja Srbije, slikalo njih 12 odsto, a ručnim radom bavilo se 12,6 odsto građana. Umetnošću su se najviše bavili žitelji Vojvodine i beogradskog regiona, a najmanje južne i istočne Srbije.
Svakog drugog Srbina ne interesuju koncerti klasične muzike, balet i opera, za biblioteke neće ni da čuje njih 35 odsto, a za muzeje i galerije više od trećine. Osim onih koji kulturne događaje propuste zbog nezainteresovanosti, tu je i veliki broj građana koji za to nemaju vremena ili novca ili im nije dostupno. Čak 63,6 odsto građana tvrdi da nema dovoljno vremena za čitanje knjiga, polovina za posetu spomenicima kulture, a bibliotekama 49,2 odsto.
- Više od tri četvrtine anketiranih - 78,7 odsto, za godinu dana bilo je na barem jednom kulturnom događaju - kažu u Zavodu. - Filmski sadržaji najposećeniji su program u kulturi, i u bioskope je bar jednom godišnje otišlo više od polovine anketiranih. Jednom do tri puta godišnje na bioskopske projekcije ide svaki treći građanin. Ali zbog skupe karte za bioskope, ovu zabavu izbegava gotovo petina Srba, dok je pozorište "papreno" za 16,7 odsto, a koncerti za 15 odsto ispitanika.
Kako se u zaključku istraživanja kaže, trend otvaranja multipleks bioskopa, kao i pokretanje 3D tehnologije koja nije dostupna za kućnu varijantu, doveli su do popularizacije sedme umetnosti kod naših žitelja.
- Za poslednjih 10 godina vidljiv je kontinuiran rast poseta pozorištima - kažu podaci istraživanja. - Najaktivnija je publika iz Vojvodine, slede Beograđani, a najmanje vole pozorište u regionu zapadne Srbije i Šumadije. Polovina pozorišne publike je visokoobrazovana i to su uglavnom stanovnici gradova. Baletske predstave godišnje u proseku poseti 5,4 odsto građana, a muzeje, galerije i spomenike kulture - četvrtina stanovnika. Brojnost ove populacije takođe iz godine u godinu raste. Među spomenicima kulture, najviše se posećuju crkve i manastiri.
U biblioteke godišnje ide 43,6 odsto građana, što je za 10 odsto više u odnosu na deceniju ranije. Ljubav prema pozajmljivanju knjiga najviše pokazuju Vojvođani, a najmanje - Beograđani. Jedan od razloga lošeg skora prestoničana mogao bi da bude podatak da Beograđani najviše kupuju knjige. Svakog meseca knjigu kupi oko 12 odsto žitelja Srbije, a više od trećine uopšte ne izdvaja za njih.
Više od polovine ispitanika mesečno za kulturu izdvoji maksimalno do 2.000 dinara, petina do 5.000, a 22,6 odsto ne izdvaja uopšte novac. "Najlakše" ruke su Beograđani.
Istraživanje je pokazalo da u odnosu na žitelje Evropske unije, Srbi podjednako posećuju bioskope, muzeje, galerije, a da prednjače u odnosu na srednje i jugoistočne evropske zemlje. Pozorišta i biblioteke posećujemo i više od njih. Oni češće idu na koncerte, ali mi smo se više bavili plesom i pisanjem.
NARODNjACI PROTIV ROKERA
Lane je svaki drugi Srbin bio na barem jednom muzičkom događaju - podatak je istraživanja Zavoda za kulurni razvitak.
- U najvećem procentu vole narodnu muziku, ali su ipak najposećeniji koncerti pop i rok muzike. Trećina ispitanika posetila je neki rok koncert, a narodne muzike petina ispitanika. Manje od 10 odsto građana bilo je na džez koncertu. Njih 58,7 odsto najviše vole starogradsku, više od polovine uživa uz izvorni melos, a novokomponovanu muziku sluša 37,8 odsto anketiranih. Domaći pop sluša 61,4 odsto, a domaći rok 57,4 odsto sugrađana.
DAME VIŠE ČITAJU
Dvostruko više čitaju žene - 32,9 odsto, naspram 14,7 odsto muškaraca - podatak je istraživanja o kulturnim navikama Srba. Žene dva puta prednjače i u posetama ustanovama kulture - 8,1 naspram 4,6 odsto. Jači pol brojniji je u surfovanju internetom, poseti sportskim događajima, kladionicama i kazinima, odmaranju i dosađivanju. Za gledanje TV, čitanje novina, slušanje muzike opredeljuju se najstariji ispitanici, koji čine više od 60 odsto ove publike. Mlađi prednjače u sedenju ispred računara i odlascima u kafiće, dok su podjednako zastupljeni u rekreaciji. Visokoobrazovani u osam puta većem broju posećuju kulturne ustanove.
novosti.rs
|
