|
Velika Britanija je 29. marta, devet meseci nakon što je glasala za Bregzit, pokrenula istorijski proces izlaska iz EU u koju je ušla pre 44 godine i otvorila dvogodišenje, kako se očekuje, komplikovane pregovore. Britanski ambasador pri EU Tim Barou predao je predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku pismo o pokretanju Bregzita koje je sinoć potpisala premijerka Tereza Mej.
Britanska premijerka istovremeno je obavestila poslanike u britanskom parlamentu da je pokrenuta procedura istupanja iz Unije.
"Danas dajemo snagu demokratskog odluci ljudi Britanije koji su glasali za izlazak iz EU", kazala je Mej u parlamentu dodajući: "Naši najbolji dani predstoje" posle Bregzita, prenela je agencija AP.
Tereza Mej je takođe istakla da Britanija mora da izađe iz EU "jača, poštenija i ujedinjenija".
U nacrtu saopštenja Evropskog saveta u koji je imao uvid portal EurActiv.com, navodi se da članice žale zbog britanskog napuštanja Unije ali da su "spremne za proces koji će sada uslediti".
Kao prvi naredni korak u dokumentu se navodi usvajanje smernica za pregovore u Evropskom savetu. Do kraja nedelje će, kako se navodi, predsednik Evropskog saveta Donald Tusk predstaviti nacrt smernica vodećem pregovaraču za Bregzit Mišelu Barnijeu.
Evropski savet navodi da će blok delovati "kao jedan" i da će prvi prioritet biti da se "umanji neizvesnost zbog britanske odluke koja pritiska građane, biznis i članice".
Član 50
Pozivanje Britanije na član 50 Ugovora EU smatra se formalnim obaveštenjem o nameri o izlasku iz EU. Aktiviranjem tog člana počeo je da teče rok od dve godine za postizanje sporazuma o izlasku iz Unije. Pored toga, dve strane treba da odluče o budućim trgovinskim odnosima ali se očekuje da dogovor o tome traje znatno duže.
Članom 50 utvrđena je procedura za članicu koja želi da napusti EU. Kako navodi Evropski parlament u tekstu kojim objašnjava proces, na članici koja želi da se povuče iz EU je da se pozove na član 50 "u skladu sa svojim ustavnim odredbama". Kada jednom bude aktiviran, član 50 omogućava dve godine pregovora, mada taj rok može da bude produžen jednoglasnom odlukom Evropskog saveta.
Iako je cilj da se do sprazuma dođe, postoji i mogućnost da se to ne dogodi. Ukoliko ne bude postignut sporazum i ako ne bude produžen rok za pregovore, Britanija nakon dvogodišnjeg perioda automatski napušta EU.
Ako ne bude ni sporazuma o trgovinskim odnosima, Britanija će trgovati sa EU u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.
Dva sporazuma
EU i Britanija tokom dve godine treba da se dogovore o tome kako će se Britanija povući iz EU "vodeći računa o osnovi za buduće odnose sa Unijom".
Sporazum o izlasku iz EU pokrivaće pitanja poput prava građana EU u Britaniji, prava Bitanaca koji žive u EU, finansijskih obaveza koje je Britanija preuzela kao članica, pitanje granica, posebno one između Britanije i Republike Irske, zatim sedišta agencija EU, kao i međunarodnih obaveza koje je Britanija preuzela kao članica (npr. u okviru Pariskog sporazuma o borbi protiv promena klime).
Britanski Gardijan piše da će pregovori biti među najkomplikovanijim u istoriji i tu ocenu obrazlaže činjenicom da su britanski državni službenici identifikovali 700 administrativnih pitanja koja treba razrešiti pre nego što se Britanija povuče iz bloka.
Ako pregovori budu uspešni, ugovor o izlasku iz EU moraće da ratifikuje Britanija, odobri Evropski parlament, kao i najmanje 20 od 27 članica.
Sporazum kojim se utvrđuje osnova za buduće odnose biće poseban dokument, o kome bi moglo duže da se pregovara. Tim sporazumom treba da se definišu uslovi za saradnju o brojnim pitanjima, počev od odbrane i borbe protiv terorizma, preko zaštite prirodne sredine, do istraživanja, obrazovanja itd.
Jedno od ključnih pitanja biće buduća trgovina i sporazum bi mogao da sadrži i odredbe o carinama, standardima proizvoda i načinu za rešavanje sporova.
Sporazum o budućim odnosima Britanije i EU treba da odobre sve članice i Evropski parlament.
Značaj Britanije za EU
Izlazak Britanije iz EU znači da će jedna od najvećih ekonomija prestati da plaća doprinos za Unijin budžet. Istovremeno se nameće pitanje koliko dugo će Britanija uplaćivati svoj deo u budžet i kako će EU nadomestiti manjak kada ta zemlja zvanično ode.
Britanija je već najavila da neće platiti 60 milijardi evra da izađe iz bloka, što je suma koja će prema EU biti upotrebljena za britanski deo u doprinosima za penzije za njene radnike i za projekte u Britaniji za koje su toj zemlji već odobrena sredstva.
Istovremeno su neke članice EU već poručile Briselu da ne žele da daju više za budžet Unije kako bi se nadoknadio manjak zbog izlaska Britanije.
Velika Britanije je jedna od zemalja koje najviše daju za budžet EU. Ta zemlja je 2014. bila četvrti po veličini davalac, posle Nemačke, Britanije i Italije. Ukupno je izdvojila 11,34 milijard evra za budžet od 116,53 milijarde. U 2015. je britanski doprinos porastao na 18,2 milijarde evra od ukupno 118,6 milijardi.
"U 2015. je Britanija bila treći po veličini neto davalac u budžet EU posle Nemačke i Fancuske. Britanija je te godine bila šesti po veličini primalac iz EU ali je njen udeo iz potrošnje EU gledano prema bruto nacionalnom prihodu (BNP) bio najniži, 0,30%", navodi se u dokumentu pripremljenom za evropske poslanike u koji je imao uvid poslovni portal CNBC.
Najveći deo njenog novca iz EU Britanija troši na poljoprivredu i regionalni razvoj. Fondovi EU troše se i na borbu protiv terorizma, unapređenje uslova za zapošljavanje i za doprinose za projekte u zemljama van EU. Tim novcem pokrivaju se i razni administrativni troškovi.
Takođe su oko 4% od 45.845 ljudi koji rade u institucijama EU Britanci i njihov broj kao stalno ili privremeno zaposlenih procenjuje se na oko 1.800 isključujući one koji rade po ugovoru, "frilensere", one koji pružaju usluge, pomoćnike evroposlanika, nacionalne eksperte.
Isovremeno su pored 52 službenika Evropske komisije koja rade u Britaniji i 17 koji rade za Evropski parlament, u Britaniji i dve agencije koje treba preseliti - Evropska agencija za lekove i Evropska bankarska agencija (EBA).
Kada je reč o tome kada će Britanija prestati da daje u budžet EU, biće to jedno od važnih ali i teških pitanja u pregovorima o Bregzitu.
Budžet EU utvrđuje se na sedmogodišnji period a tzv. multinacionalnim finansijskim okvirom se utvrđuje godišnja potrošnja. Trenutno je na snazi budžet za period između 2014. i 2020. godine.
Britanija bi trebalo da napusti EU u martu 2019, što znači da EU treba da odluči kako da organizuje budžet od tada do kraja 2020. godine.
EU je inače konačno počela da pokazuje znake oporavka od finansijske krize, međutim, povećanje doprinosa članica za zajednički budžet čini se da neće ići lako.
|
