|
Ratari pripremaju oranice za prolećnu setvu, vinogradari orezuju čokote, na šoru tek pokoji meštanin... Reklo bi se ništa novo po gudurama Gudurice, sela nadomak Vršca na samoj granici sa Rumunijom. Odmiče dan kao i svaki prethodni u ovom seocetu odavno ucrtanom na vršački vinski put. Odnedavno, međutim, kroz ovo naselje vode i neki drugi putevi. Ilegalni. Migrantski!
Od pre nekoliko sedmica, u ataru Gudurice i susednog sela Markovac, preko njiva, vinograda i zaraslih, davno napuštenih staza, sve više migranata pokušava da se domogne Rumunije i Evropske unije. Po priči meštana, po svemu sudeći, preko ova dva pogranična mesta utabava se nova migrantska ruta.
- Ima tridesetak dana kako su selom krenule prve priče o migrantima koji noću prolaze ovuda na putu prema rumunskoj granici - priča nam Nenad Dimovski iz Gudurice. - Čuli smo i za dva-tri pokušaja prelaska većih grupa migranata, ali ne znamo da li su uspeli. Ne znamo ni kako su dovde došli, ni ko ih je uputio, ali da ih ima više nije tajna.
Da se nešto dešava, kako kaže naš sagovornik, vidljivo je i po većoj prisutnosti granične policije.
- Češće patroliraju svojim terenskim vozilima, a jednom su prolazili i specijalnim kamionom za osmatranje - pridružuje se našem razgovoru Igor Ferjančič. - Mi smo svega dva i po kilometra udaljeni od mekog pojasa granice. Vojske više nema ni sa naše ni sa rumunske stane, a ima tu staza i bogaza kojima migranti mogu da idu i pokušaju da ilegalno pređu granicu. Sama granica je obrasla šumom, a nema ni ograde. Talasast je ovo teren, svuda su gudure i rastinje, mogu da se skrivaju i čekaju trenutak... Ako su rešili ovuda da idu, kad s proleća olista biće im sigurno još lakše nego sada. Naročito u ataru Markovca.
Krećemo u tri kilometra udaljen Markovac. U centru sela, meštani se okupili na svečanom otvaranju Doma za stare. Povod našeg dolaska, kažu, nije ih iznenadio.
- Ima migranata, ima - potvrđuje nam Jovan Serman, vlasnik prodavnice u Markovcu. - Poslednja veća grupa, njih pedesetak, došla je u nedelju. A, prva grupa od tridesetak Sirijaca, Avganistanaca i Kurda, prošla je ovuda pre dvadesetak dana. Bilo je i žena i dece. Nevoljnici. Šta će, muka ih naterala. Pokušali su, tako se priča, da pređu granicu, ali ih je valjda sprečila naša pogranična policija. Šta je posle bilo - ne znam.
Kako govori naš sagovornik, došli su autobusom i taksijima iz Vršca, bili su mirni u selu, okupljali su se na malom seoskom trgu ispred mesne zajednice i crkve i, potom, predveče krenuli put starog prelaza Markovac - Gradinari (Kakova), gde je sada napuštena karaula.
- Nekoliko dana pre nego što je došla prva veća grupa migranata, u selo je taksijem stiglo nekoliko mladića - priča Serman. - Od jednog, koji je došao u moju radnju, saznao sam da je Kurd iz Iraka. Bio je uljudan, pristojan. Pre nego što je ušao u prodavnicu izuo se i kupio vodu kojom je ispred oprao blatnjave čizme. Bilo mi ga je žao, pa sam mu u kesu spakovao jabuka i mandarina za njega i drugove. Brzo je otišao, ali je posle nekoliko dana on bio na čelu veće grupe migranata. Bili su na trgu, svi su izuli stare čizme i ostavili ih, a obuli nove. Što? Nije mi jasno. Predveče ih je odveo prema granici i vratio se sam. Tada ga je privela naša policija, ali se on posle dve sedmice ponovo pojavio na čelu dosad najveće grupe migranata. Siguran sam da ih je bilo bar 50. A, taj Kurd im je, izgleda, neki vodič.
Sermanov komšija Jonel Toma je sumnjičaviji. Kuća mu je na kraju sela, pa kako kaže, uveče svašta primeti.
- Migranti prolaze gotovo svake večeri - tvrdi Toma. - Obično su u grupama od po 20-30 odraslih. - Dolaze kasno po podne, malo predahnu i s prvim mrakom kreću prema granici. Vodiče iz našeg sela nemaju sigurno, ali zato imaju odličnu navigaciju i savremene telefone. Lako im je da se orijentišu. Idu od crkve do karaule, nekih pet kilometara, a potom kroz šumu raznim stazama. Nalazio sam gore u šumi i mesta gde su ložili vatru i grejali se. Siguran sam da je za poslednjih mesec dana više stotina njih pokušalo da pređe u Rumuniju.
I Jovan Fortuz, predsednik mesne zajednice Markovac, kaže da sve ukazuje na to da se preko Gudurice i Markovca otvara put ilegalnih migranata prema Rumuniji i Evropskoj uniji.
- Sve su češće i sve veće grupe migranata u našem selu - kaže Fortuz. - I meštani su sve uznemireniji, jer u Markovcu uglavnom žive stari. Srećom, dosad nije bilo nikakvih problema, nisu ulazili u napuštene kuće kao u nekim drugim mestima, nisu nikog dirali, ali ko zna šta vreme nosi... Sve smo nespokojniji. Kad je u nedelju u selo došla ta veća grupa, ceo dan su bili u selu. Morao sam da pozovem policiju koja ih je vratila, valjda u Vršac. Ali, migranti registrovani u našoj zemlji, 10 dana mogu slobodno da se kreću po Srbiji. Da idu kuda hoće. Neko ih, izgleda, usmerava prema Gudurici i Markovcu... No, videćemo šta će proleće doneti...
U KOLONAMA DECA I BEBE
Kad su prvi put pre tri nedelje došli, među njima je bilo mnogo dece, a video sam i dve bebe koje su majke nosile u nekim vrećama nalik rančevima - priča nam Jovan Serman. - Ne znam kako su ta dečica gazila blato. Bilo mi je baš teško dok sam ih gledao. Velika je to muka za sve njih. Ko zna kako su dovde došli, a sami bog zna dokle će stići... A, samo "traže" Nemačku i Švedsku i govore o njima.
KOD TREĆE KUĆE NA SIGURNOM
- Nije Gudurica nepoznata po ilegalnim prelascima granice - otkriva nam Igor Ferjančič. - Rumuni su za vreme vladavine Čaušeskua ovde masovno prelazili granicu. Svake noći barem desetak ih je dolazilo do takozvane treće kuće. To je građevina za smeštaj radnika tokom sezone berbe u vinogradima. Kad bi se domogli treće kuće, Rumuni su tada znali da su na sigurnom, da su se domogli slobodne Jugoslavije. Posle su, uglavnom, nastavljali dalje, prema Zapadnoj Evropi.
novosti.rs
|
