|
Obeleženo pola veka otkako je svet čuo za dragoceni arheološki lokalitet, najstarije urbano stanište na svetu. Nalazište jedinstveno i po umetnosti, skulpturi, grnčarstvu...
Pre pola veka, iz nekadašnje Jugoslavije, u svet je otišla senzacionalna vest o otkriću najstarijeg urbanog staništa na svetu, u Đerdapskoj klisuri, na Dunavu. Pod velelepnim belim svodovima, koji sada štite ovaj svetski važan arheološki lokalitet, danas je obeležen jubilej Lepenskog vira, uz neizostavno sećanje na profesora Dragoslava Srejovića i njegov tim koji je istraživao ovu jedinstvenu kulturu staru 10.000 godina.
Domaćin proslave Vladimir Nojkić, direktor turističkog prostora Lepenski vir, podsetio je i na sve institucije značajne za čuvanje ove vredne baštine (Narodni muzej, Republički zavod za zaštitu spomenika, ministarstva kulture i turizma...), ali i naglasio da je kultura Lepenskog vira, na ovim prostorima, trajala 2.000 godina.
Podsećajući na sve značajne istorijske spomenike i događaje u ovom delu toka Dunava, Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta, između ostalog je rekao:
- Svoju renesansu Đerdapska klisura imala je šezdesetih godina prošlog veka, izgradnjom brane i hidroelektrane, ali i velikim otkrićem profesora Srejovića. Kako pre njega niko nije otkrio ništa slično, našao se pred velikim naučnim izazovom, jer nije imao sa čim da napravi analogiju. Zahvaljujući ogromnom znanju, ali pre svega imaginaciji, uspeo je da dešifruje Lepenski vir, koji je pravo svetsko čudo.
Posebnost ovoj svečanosti dalo je i prisustvo arheologa, arhitekata ali i drugih stručnjaka koji su sa Srejovićem podelili ovu neponovljivu istraživačku avanturu. Profesor Mile Stojić prisetio se neverice koja je vladala prvih godina posle otkrića Lepenskog vira.
- Srejovića niko nije podržao sve dok 1969. godine, zahvaljujući Lazaru Trifunoviću, u Narodnom muzeju nije predstavljena monografija "Lepenski vir" - ispričao je Stojić, dodajući kako mu je profesor jednom prilikom, povodom toga priznao da se posle ovog otkrića nikada nije od srca nasmejao. - Ovaj lokalitet nije jedinstven samo po tome što je najstarije urbano stanište na svetu, već i po svojoj originalnoj umetnosti, skulpturi, grnčarstvu.
Na kamenu plastiku u kojoj su stanovnici Lepenskog vira ostavili trag i o svojim religijskim i mističkim verovanjima, osvrnula se i Dušica Savić Bengijat koja je bila deo tima koji je izučavao ovo nalazište:
- Njihove skulpture i danas su moderne, poput dela Henrija Mura, samo još i bolje - zaključila je Dušica Savić Bengijat.
ZA UNESKOVU LISTU
Jedan od članova Srejovićevog tima, Bora Dimitrijević, prisetio se kako se nekada do nalazišta dolazilo džipovima, da se spavalo pod šatorima...
- Bili smo malo hipi pleme, "Kosa" pre "Kose", koje je ozbiljno radilo pod očinskom paskom Srejovića, ali i Milke Čanak Medić - kazao je Dimitrijević. - Želja svih nas je da se ovo mesto nađe i na Uneskovoj listi svetske kulturne baštine.
novosti.rs
|
