|
Inostranim državnicima i zvaničnicima doživotni predsednik SFRJ je najčešće poklanjao umetnine. Popisano je više od četiri stotine ovakvih darova, od kojih bi se mogla formirati čitava jedna galerija posleratne jugoslovenske umetnosti. Ali, u toj zbirci, kako nam otkriva Momo Cvijović, muzejski savetnik Muzeja Jugoslavije, nisu ravnomerno zastupljeni svi Titovi savremenici.
- Od 258 skulptura, 146 su radila samo dvojica autora, Frano Kršinić i Antun Augustinčić, a od 161 slike i grafike, 72 su naslikali Peđa Milosavljević i Nikola Graovac - priča Cvijović, prvi koji je izučavao šta je sve i na koji način Tito poklanjao. - Ispada da su oni bili državni, dvorski umetnici.
Uz ovaj četverac, na kartonima, na kojima je predsednički kabinet uredno vodio evidenciju poklona, pominju se i dela vajara Meštrovića, Rosandića, Palavičinija, Koke Jankovića, Mire i Save Sandić, Stojanovića, Stijovića, Soldatovića, Grasija, Lozice, ali i slikara Dobrovića, Lubarde, Konjovića, Čelebonovića, Hegedušića, Mujezinovića, Murtića, Cuce Sokić, Bete Vukanović... Poklanjao je i mape crteža i grafika, tapiserije, ali i karikature Zuka Džumhura (deset komada iz ciklusa "Borba protiv kolonijalizma", dar Sukarnu).
- Njihova dela sada mnogo više vrede, ali su i onda umetnici lepo mogli da žive od otkupa - dodaje muzejski savetnik MJ, napominjući da su uglavnom zavedeni iznosi gotovo svih autorskih honorara. - Od vrednijih stvari poklonio je ikonu Bogorodice sa Hristom, ženi Haila Selasija. Papa Pavle Šesti je dobio Meštrovićev reljef u drvetu - "Hristos i Samarićanka", za koji je u odluci komisije napisano da je nabavljen u Dvoru, ali koleginica koja je radila kao kustos dvorske zbirke, nije uspela da ga nađe u inventaru. Postoji, međutim, zahvalnica američkog predsednika Džimija Kartera za ikonu Svete porodice sa Svetom Katarinom, koja je kupljena.
Iz Narodnog muzeja, tvrdi sagovornik, nije uzeto nijedno delo, iako je svojevremeno tražena skulptura francuskog vajara Aristida Majole "Mediteranka", što je razbesnelo tadašnjeg direktora Lazara Trifunovića, pa je ponudio ostavku. Original je ostao u muzeju, a Josip Grasi je za Tita napravio kopiju. Uz odobrenje nosioca autorskih prava, naslednika Petra Palavičinija, odlivena je i skulptura koja je nalazi ispred "Metropola" i to za Sukarna, jer se indonežanskom predsedniku izuzetno dopala kada je odsedao u ovom hotelu.
Među najvrednijim darovima (kupljena za milion tadašnjih dinara) je slika Paje Jovanovića "Njen prvi nastup". Bio je to pokolon za 70. rođendan, indijskom predsedniku Nehruu, 1959. godine. Jedan vršački publicista tvrdio je da slika nije kupljena, već da je posle rata konfiskovana na vandalski način, tako što je isečena iz rama, pa na njoj zato nije bilo potpisa. Navodno su Titovi ljudi bili upućeni u Beč, da od starog majstora traže da je ponovo potpiše, ali ih je on oterao sa vrata. Cvijović je, kako nam kaže, ustanovio da je Jovanović umro dve godine pre toga, a da se na naknadno pronađenoj fotografiji vidi njegov potpis.
"BELA ROBINjA" - DA OSTANE U ZEMLjI
- Kada je jednom dolazio Sukarno, Titu su predložili da mu pokloni sliku "Bela robinja" Vlaha Bukovca, kupljenu za velike pare od porodice u Cavtatu, a kao alternativu drugu sliku Bukovca, koja je bila na Dvoru. Tito je preko cele strane (detalj na slici) ukoso napisao: "Ne dolazi u obzir, ove slike moraju da ostanu u zemlji" - priča Cvijović.
novosti.rs
|
