|
U Briselu se uključilo zvono za uzbunu po pitanju Balkana. Izveštaj o napetoj situaciji šefovima diplomatija EU je 6. marta prenela šefica evropske diplomatije Federika Mogerini, a zaključci tog sastanka će biti preneti i liderima EU na ovonedeljnom samitu. Pitanje je da li će EU skupiti snagu i volju za još jaču podršku regionu, rastrzanom nesposobnošću da se reše sukobi iz prošlosti, podelama, ali i mogućim interesima velikih sila, kada u isto vreme sve izvesnije kreću ka novom modelu organizacije, Evropi u više brzina.
Slovački ministar spoljnih poslova Miroslav Lajčak je, kako su preneli mediji u regionu, na početku ministarskog sastanka 6. marta u Briselu je dao dramatično upozorenje da je EU napustila Zapadni Balkan, zbog čega su dve države pred raspadom, a tri u dubokoj krizi.
"EU postaje sve manje ozbiljan sagovornik kada je reč o proširenju. Mi smo sa Zapadnog Balkana istupili rečju i delom i sada vidimo koje posledice imamo - dve države koje su pred raspadom i tri koje su u dubokoj političkoj krizi. A razlog je taj što EU nije ispunila svoju lidersku ulogu, kao strana u dijalogu koja treba pružiti perspektivu tim zemljama", rekao je Lajčak.
EU jeste angažovana na Balkanu, kao najveći donator i promoter demokratije. Mnoge su međutim zamerke na račun nedovoljnog kredibiliteta obećanja zemljama regiona da im je evropska perspektiva otvorena, ali i na račun ekonomskog modela saradnje sa regionom.
Ovde problem nije samo visok nivo evroskepticizma u samoj Uniji, već i nemogućnost da se prevaziđu političke prepreke koje stoje na putu zemalja regiona ka EU. Konkretno, pored tehničkih uslova i jačanja demokratije, skoro sve zemlje regiona imaju i velike političke probleme koji im otežavaju put, i za koje standardni instrumenti Unije za prilagođavanje njenim standardima ne rade. U slučaju Srbije to je Kosovo, Makedonije spor oko imena s Grčkom, dok je BiH u Uniji već prepoznata kao zemlja kojoj će biti potrebno više "guranja" i možda prilagođen pristup.
Generalni sekretar Regionalnog saveta za saradnju i bivši ministar spoljnih poslova Srbije Goran Svilanović ocenio je pre izvesnog vremena da će za ovaj region biti potrebna politička odluka, kako bi evropska perspektiva postala izvesna, dok je analitičar nemačkog instituta SWP Dušan Reljić, takođe prošle godine, doveo u pitanje i ekonomski model saradnje EU i regiona, navodeći da se deficit zemalja regiona nagomilava, što se finansira zaduživanjem kod zapadnih banaka. Sa druge strane, naveo je da upravo siromaštvo Balkana predstavlja ključnu prepreku za pristupanje EU, budući da bi region predstavljao teret za poreske obveznike.
Da li je na pomolu novi angažman EU na Balkanu
U izveštaju Glasa Amerike ocenjeno je da bi se po atmosferi ministarskog sastanka 6. marta moglo zaključiti da će Balkan ponovo biti u fokusu EU. O spremnosti EU na konkretne korake više će se saznati u mesecima nakon sastanka lidera EU 9. i 10. marta, a sama činjenica da su uvrstili Balkan na dnevni red govori o svesnosti da postoje problemi koji bi trebalo da se rešavaju bez većih odlaganja.
Glavno pitanje biće da li će pojačana aktivnost EU biti dugoročno orijentisana, ili usmerena na gašenje požara koje je sudeći po izveštaju Mogerinijeve preko potrebno.
Ona je nakon ministarskog sastanka kazala da je lidere izvestila o upravo završenoj poseti zemljama regiona, i da je prenela poruku da je situacija napeta i da zahteva snažnu i ubedljivu podršku EU.
Navela je između ostalog da se mir ne treba shvatati zdravo za gotovo, ali i da region, izložen tenzijama, može postati poprište na kojem svetske sile igraju svoje igre.
Prema njenim rečima, ministri su "naglasili jasnu jednoglasnu poruku regionu i svakom od šest partnera na zapadnom Balkanu".
U nacrtu sastanka Evropskog saveta zakazanog za 9. i 10. mart, predviđeno je da lideri EU podsete na podršku evropskoj pserpsktivi Balkana, kao i da istaknu da je EU posvežena regionu i angažovana "na svim nivoima, da podrži stabilnost i produbi političke i ekonomske veze sa regionom i unutar regiona".
Pozdravljena je i najava Samita Zapadnog Balkana u Trstu 12. jula ove godine.
Od lidera EU okupljenih u Evropskom savetu ni ne očekuje se najava konkretnih mera, jer ovo telo postavlja političku agendu Unije.
Sve jasnije opredeljenje za EU u više brzina
Za EU će svakako u prvom planu biti način prevazilaženja krize Unije, koja se produbila nakon odluke Britanije da istupi i nesuglasica o rešavanju migrantske krize, a od rešenja Unije zavisiće bez sumnje i odnos prema Balkanu.
Zamisao Evrope u više brzina sve više se probija kao ideja vodilja, a 6. marta su je na mini-samitu u Versaju kod Pariza jednoglasno podržali lideri Francuske, Nemačke, Španije i Italije.
Francuski predsednik Fransoa Oland koji je samit sazvao rekao je da „jedinstvo ne podrazumeva jednoobraznost“, objasnivši da bi po modelu o kojem govori nekoliko zemalja imalo mogućnost da ode „brže“ i „dalje“ u odabranim oblastima, poput odbrane, zone evra i drugih oblasti.
Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je da to ne znači da bi drugim zemljama bilo zabranjeno da se naknadno priključe.
Španski lider Marijano Rahoj istakao je daj e Španija otvorena da ide dalje u integraciji sa svima koji to žele, dok je šef italijanske vlade Paolo Đentiloni je rekao da priželjkuje integrisanu Uniju, ali sa različitim nivoima integracije.
Iako Evropa u više brzina nije nova zamisao, već nekoliko meseci dobija zamah kao način da se omogući napredak uprkos odbijanju manjeg broja zemalja da krene dalje. Ipak, pitanje je šta će biti sa ovakvim planovima nakon niza izbora koji ove godine očekuju evropski kontinent i to u ključnim zemljama poput Francuske, Holandije i Nemačke.
Pored toga, lideri EU su se uzdržali od najava konkretnih ideja za Evropu u više brzina kako bi izbegli kritike da se postavljaju kao organizatori i kreatori evropskih politika nauštrb uloge drugih zemalja.
|
