|
Vlada Srbije otpisala je celokupan dug javnog preduzeća "Srbijagas" prema državi u ukupnom iznosu od 1,2 milijarde evra, proizilazi iz Zaključka Vlade Srbije, koji je na upit dostavljen Radiju Slobodna Evropa (RSE).
Dug "Srbijagasa", preduzeća koje je u stopostotnom vlasništvu Srbije, prema državi gomilao se godinama, a skoro 80 odsto tog duga (933,8 miliona evra) nastalo je tako što su se aktivirale bankarske garancije, koje je država Srbija dala za dugoročne kredite koje je kod komercijalnih banaka uzimao "Srbijagas", vidi se u Zaključku Vlade od 26. marta 2019.
U tekstu Zaključka stoji da je Vlada odlučila da potraživanje prema "Srbijagasu" u ukupnom iznosu od više od 141 milijarde dinara (1,2 milijarde evra) "konvertuje u trajni ulog Republike Srbije u javno preduzeće 'Srbijagas', odnosno da kao osnivač Republika Srbija za iznos konvertovanog potraživanja poveća kapital javnog preduzeća".
Zaključak Vlade Srbije od 26. marta 2019. kojim neizmirene obaveze "Srbijagasa" prema državi konvertuje u trajni ulog Srbije u kapital javnog preduzeća "Srbijagas".
Gde je novac?
Reč je praktično o "otpisivanju duga" javnom preduzeću "Srbijagas", objašnjava za RSE član Fiskalnog saveta Srbije Vladimir Vučković, uz napomenu da u ekonomskom smislu to nije dodatni trošak za budžet, odnosno za građane Srbije.
"Taj novac je već potrošen. Država je već platila obaveze 'Srbijagasa' u ovom iznosu od 1,2 milijarde evra i to se do sada vodilo kao dug 'Srbijagasa' prema državi, kao da će jednog dana 'Srbijagas' tu državnu pomoć da vrati. To nije bilo realno, nije bilo ni planirano, samo je računovodstveno beleženo tako, a sve vreme se zapravo znalo da je to potrošen novac i da 'Srbijagas' to nikada neće moći da plati", kaže Vučković.
Iz Zaključka Vlade vidi se da je najveći deo duga "Srbijagasa" prema državi nastao tako što je država bila garant za kredite "Srbijagasa" kod komercijalnih banaka. Zbog toga što "Srbijagas" nije izmirivao svoje obaveze, banke su aktivirale garancije, pa je država "uskočila" i plaćala dugove "Srbijagasa". Samim tim, dug "Srbijagasa" prema bankama postao je dug prema državi, koji "Srbijagas" nikad nije izmirio.
Prema rečima Vučkovića, građani Srbije godinama unazad su plaćali gubitke "Srbijagasa" koji su se merili u stotinama miliona evra, dok se "Srbijagas" suočavao sa velikim problemima u poslovanju i gomilao dugove. Fiskalni savet je u više navrata upozoravao na uzroke upitnog poslovanja "Srbijagasa". Ključna su bila dva faktora - nerealna cena po kojoj je "Srbijagas" prodavao gas i to što mnoga javna preduzeća i državne firme nisu plaćale "Srbijagasu" isporučeni gas.
"I dalje 'Srbijagas' isporučuje gas nekim preduzećima koja ne plaćaju za preuzeti gas. Naročito je čudan primer društvenog preduzeća 'Novi Sad' preduzeća koje praktično snabdeva gasom Novi Sad. Iz nepoznatih razloga, ovo preduzeće samo uzima gas, a ne plaća ga", navodi Vučković i dodaje:
"Javno preduzeće 'Srbijagas' danas posluje bolje i ne beleži gubitke, ali treba voditi računa da se glavni uzroci, glavna žarišta iz prošlosti ne pojave ponovo".
Koliko vredi 1,2 milijarde evra?
Koliko je velik novac u pitanju, pokazuje i podatak da je ukupan priliv direktnih stranih investicija u Srbiju, prema podacima Narodne banke Srbije, u 2018. godini iznosio 3,2 milijarde evra. Država je javnom preduzeću "Srbijagas" na čijem je čelu Dušan Bajatović "oprostila" dug koji iznosi trećinu ukupnih stranih investicija u Srbiju.
Gasni monopolista
Javno preduzeće "Srbijagas" vlasnik je 49 odsto mešovitog rusko-srpskog preduzeća "Gastrans" koje gradi novi gasovod, a kojim bi Srbija trebalo da se poveže na gasovod "Turski tok". Većinski paket akcija u "Gastransu" od 51 odsto drži ruska državna firma "Gazprom".
Energetska zajednica, kao regulatorno telo Evropske unije, godinama unazad upozorava na monopolski položaj "Srbijagasa" na tržištu gasa u Srbiji, čime je onemogućena konkurencija. Prema podacima iz poslednjeg dostupnog Godišnjeg izveštaja o radu Agencije za energetiku Srbije za 2017. godinu, javno preduzeće "Srbijagas" upravlja sa 95 odsto transportne gasovodne mreže u Srbiji.
Isto tako, ovo javno preduzeće godinama izbegava restrukturiranje u smislu razdvajanja delatnosti transporta i distribucije gasa, što je takođe jedna od stavki na kojima insistira Energetska zajednica, ali i jedan od uslova za otvaranje poglavlja 15 o energetici u pregovorima Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.
Direktor javnog preduzeća "Srbijagas" Dušan Bajatović u izjavi od aprila 2016. najavljivao je restrukturiranje za 1. jul iste godine. Tri godine kasnije, to se još nije dogodilo.
Mediji: Srbija da razmotri povratak vojnog roka po norveškom modelu
Vučić: Što pre nastavimo dijalog smanjiće se tenzije na KiM
Lekar, sedmostruka majka, štićenica Angele Merkel i nova šefica Evropske komisije
Pregovori o novim čelnicima EU ušli u drugi dan
Brnabić o dve godine mandata: Veoma sam zadovoljna rezultatima rada Vlade Srbije
Vučić: Spreman sam da ugostim Đukanovića da razgovaramo
Nordijski model recept za Balkan
EUROPOL: Radikali na Balkanu i dalje vrbuju teroriste
Šta Srbija dobija sporazumom sa Evroazijskom unijom?
EU stavila Zapadni Balkan na čekanje
Mediji: SAD finansiraju modernizaciju vojski regiona Zapadnog Balkana
Besplatna pravna pomoć: Advokati svima dostupni
Šta Vašington zahteva od Beograda
Srbija više nije na sivoj listi FATF-a
Evropa sve manje privlačna za azilante iz Srbije
Srbija ulaže napore, ali kaska u borbi protiv trgovine ljudima
Vučić: Sastanka u Parizu najverovatnije neće biti
AP: Srpsko-crnogorsko crkveno pitanje podstiče tenzije na Balkanu
|
