|
Nenad Stanković je 1999. sa Kosova i Metohije izbegao u Obrenovac, a 15 godina kasnije zatražio je azil u Nemačkoj. Razlozi su, kako kaže, bili isključivo ekonomski – već dovoljno mučan raseljenički život dodatno su otežale poplave koje su 2014. zadesile Obrenovac.
– Za te četiri godine u Nemačkoj već smo se navikli na novi život, deca su uveliko išla u školu... Lepo smo živeli, a onda smo se suočili sa mogućom deportacijom, pa smo odlučili da se dobrovoljno vratimo u Srbiju. I naše institucije i organizacije obećale su da će nam pomoći, što su i učinile – rekao je Nenad Stanković tokom predstavljanja rezultata o položaju povratnika u Srbiji po Sporazumu o readmisiji.
Stanković je jedan od oko 30.000 povratnika, koliko ih se od 2015. do 2018. vratilo u Srbiju iz zemalja EU. Polovina, tačnije 51 odsto njih, to je učinila dobrovoljno, a 49 procenata je deportovano. Broj onih koji traže azil u nekoj od zemalja EU, kao i onih koji su se vratili, četiri puta je manji nego pre osam godina, zaključak je ovog istraživanja koje je obavila Nemačka međunarodna organizacija GIZ.
– Broj državljana Srbije koji neosnovano traže azil u zemljama EU opada od 2015, pa istovremeno opada i broj onih koji se vraćaju putem deportacije ili dobrovoljno – rekao je prof. dr Slobodan Cvejić, glavni istraživač.
Kakav je profil povratnika? Odakle odlaze, a odakle se i zašto vraćaju? Rezultati istraživanja pokazuju da je u oko 80 odsto slučajeva reč o Romima, da najviše odlaze iz južne i istočne Srbije kako bi pronašli zaposlenje. Oni koji napuštaju Vojvodinu i Beograd, mahom to čine da bi u nekoj od zemalja EU dobili socijalnu pomoć.
Istraživanje je pokazalo i da, recimo, u Švedsku i Austriju odlaze oni koji traže posao, dok je socijalna pomoć razlog onih koji idu u Francusku i Nemačku. Najmanje se odlazi iz zapadne Srbije i Šumadije, a povratnici se u najvećem broju slučajeva vraćaju u mesta iz kojih su krenuli.
Izuzetak u tom pogledu su oni koji su napustili Kosovo i Metohiju. Reč je o prilično mladoj populaciji, pa čak 73 odsto njih nije starije od 45 godina. Kad je reč o obrazovanju, trećina povratnika nema ni osnovnu školu, a samo procenat njih ima fakultetsku diplomu.
Odgovor na pitanje zašto odlaze nalazi se u višem standardu, činjenici da će u zemljama EU lakše pronaći posao i dobijati novčanu pomoć dok čekaju odgovor na zahtev za azil. Ali razlozi su istovremeno i loši uslovi života u Srbiji, kao i otežano socijalno uključivanje tih građana.
Ipak, magnetska privlačnost zemalja EU je smanjena, zato što su brojne države skratile vreme trajanja procedura i iznos finansijske pomoći koja se isplaćuje tražiocima azila.
– U pogledu faktora koji teraju iz Srbije došlo je do znatnog poboljšanja od 2011. godine. Ipak, na svim poljima treba i dalje raditi kako bi se problem sveo na minimum – naveo je Cvejić i istakao da je posebno važno da se ovim ljudima pronađe zaposlenje, kao i da se učine napori da im se podigne nivo obrazovanja.
Srbija ulaže napore, ali kaska u borbi protiv trgovine ljudima
Vučić: Sastanka u Parizu najverovatnije neće biti
AP: Srpsko-crnogorsko crkveno pitanje podstiče tenzije na Balkanu
Srbija mora da napreduje u vladavini zakona i normalizaciji odnosa sa Kosovom
Povratak specijalaca u balkansku igru
Bez kompromisa: Beograd o mogućim smernicama Zapada za pronalaženje rešenja za KiM
Jeremić na Kosovu: Ne smemo dozvoliti Vučiću da potpiše razgraničenje
Vučić: Šta će nam teritorija ako nema dece
Izveštaj UN: Rast investicija na Zapadnom Balkanu, pad u svetu
Dvadeset godina od ulaska snaga NATO na Kosovo
Proces pristupanja EU zahteva saradnju svih snaga
SAD žele povratak dijalogu o Kosovu, takse su prepreka
Šef UNMIK-a u Savetu bezbednosti: Situacija na Kosovu krhka
|
