|
Pravo na pravično suđenje podrazumeva da su građani ravnopravni u pristupu pravdi i da pred sudom mogu delotvorno i pod jednakim uslovima zaštititi svoja prava. Da bi u tome uspeli, građanima mora biti dostupna pravna pomoć i kada nisu u stanju da je plate. U takvim slučajevima, država je obavezna da svima obezbedi pružanje pravne pomoći odgovarajućeg kvaliteta i u oblasti krivičnopravne, kao i u oblasti građanskopravne zaštite.
Prema članu 67. Ustava Republike Srbije iz 2006. godine svakom pojedincu je garantovano pravo na pravnu pomoć koju pružaju advokatura kao samostalna i nezavisna služba i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Međutim, u proteklih trinaest godina nije bio donet zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji bi uredio način ostvarivanja ovog ustavnog prava građana.
- Tokom ovog perioda, pravna pomoć građanima je pružana kroz razne projekte koji su pretežno finansirani iz donacija a realizovani od strane nevladinih organizacija - kažu u Advokatskoj komori Beograda. - Ovo je bilo iznuđeno rešenje u odsustvu zakonskog okvira. U najvećem broju slučajeva projekti su se odnosili na pravnu pomoć određenim ranjivim grupama građana ili pravnu pomoć građanima u tačno određenim situacijama. Jednom rečju, pružanje pravne pomoći nije bilo uređeno od strane države kao opšte pravo, već je mogućnost građana Srbije da ostvare svoje pravo na pravnu pomoć zavisilo od okolnosti svakog konkretnog slučaja.
Kako kažu naši sagovornici, u radu na ovom zakonu, advokatura je insistirala na poštovanju člana 67. Ustava kao polazne osnove za uspostavljanje sistema besplatne pravne pomoći. Ovom odredbom propisano je da su advokatura i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave jedini pružaoci besplatne pravne pomoći.
- Ovakav stav advokature nije bio zahtev za uspostavljanjem monopola kako je to pogrešno predstavljano u javnoj raspravi, već zahtev da se prilikom donošenja zakona mora poštovati Ustav koji građanima Srbije - zbog kojih se ovaj sistem i uspostavlja - jamči pravo na pravnu pomoć koja je odgovarajućeg kvaliteta i koja podrazumeva stručnost i odgovornost onih koji tu pravnu pomoć pružaju - objašnjavaju u AKB.
Prema analizi Svetske banke u Srbiji, navode u AKB, ima 584.828 stanovnika koji ispunjavaju uslove za socijalnu pomoć, kojima treba dodati još 63.500 potencijalnih, korisnika (tzv. ranjive grupe), što ukupno iznosi 648.328 potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći. Takođe, procenjuje se da će biti oko 95.000 sudskih predmeta na godišnjem nivou - u kojima jedan od učesnika može biti korisnik prava na besplatnu pravnu pomoć.
- Kada bude uspostavljen sistem besplatne pravne pomoći, veliki broj građana koji do sada nisu mogli da sebi obezbede pravnu pomoć ili su u ostvarenju prava bili neuspešni zbog neravnopravnosti u postupku, biće u mogućnosti da delotvorno ostvaruju svoja prava uz besplatnu pravnu pomoć koju će im pružati advokati sa liste Advokatske komore Srbije, koja će biti nadležna i za kontrolu kvaliteta pružanja besplatne pravne pomoći - preciziraju u AKB.
Prema njihovim rečima, punomoćnik u parničnom postupku mora da bude advokat.
- Pre šest godina izmenjen je član 85. Zakona o parničnom postupku jer je Ustavni sud oglasio neustavnom ovu odredbu u delu koji je propisivao da punomoćnik u parničnom postupku mora biti advokat - podsećaju u AKB.
- Tadašnje obrazloženje bilo je da bi ovo ograničenje bilo proporcionalno cilju zaštite stranaka od nekvalifikovanih punomoćnika, samo kada bi pravo na pravnu pomoć preko advokature i službe pravne pomoći u lokalnoj samoupravi bilo ne samo garantovano, već i obezbeđeno onim licima koja nisu sama u stanju da snose troškove zastupanja. Međutim, nakon uspostavljanja sistema besplatne pravne pomoći i obezbeđenja prava na pravnu pomoć svim građanima Srbije, definitivno otpada razlog zbog kojeg je svojevremeno izmenjen član 85.
KVALIFIKOVANO ZASTUPANjE
Advokatura je, kažu u AKB, podnela inicijativu da ova odredba iz člana 85. ponovo glasi onako kao što je i glasila: "Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, koji mora da bude advokat." Preduslov jednake pravne zaštite građana u parničnim postupcima je kvalifikovano zastupanje koje obezbeđuju advokati. Ova izmena, pojašnjavaju u AKB, unaprediće istovremeno i efikasnost i kvalitet postupka.
novosti.rs
Šta Vašington zahteva od Beograda
Srbija više nije na sivoj listi FATF-a
Evropa sve manje privlačna za azilante iz Srbije
Srbija ulaže napore, ali kaska u borbi protiv trgovine ljudima
Vučić: Sastanka u Parizu najverovatnije neće biti
AP: Srpsko-crnogorsko crkveno pitanje podstiče tenzije na Balkanu
Srbija mora da napreduje u vladavini zakona i normalizaciji odnosa sa Kosovom
Povratak specijalaca u balkansku igru
Bez kompromisa: Beograd o mogućim smernicama Zapada za pronalaženje rešenja za KiM
Jeremić na Kosovu: Ne smemo dozvoliti Vučiću da potpiše razgraničenje
Vučić: Šta će nam teritorija ako nema dece
Izveštaj UN: Rast investicija na Zapadnom Balkanu, pad u svetu
|
