|
Lideri EU nastavili su 1. jula pregovore o kandidatima za ključne pozicije u EU u narednih pet godina jer nisu uspeli da dođu do konsenzusa o preraspodeli mesta. Naime, konzervativci iz centralne i istočne Evrope odbacili su plan koji je odobrila nemačka kancelarka a po kome bi novu Evropsku komisiju predvodio socijalista Frans Timermans. Ipak, prema poslednjim vestima iz Brisela, Timermans je i dalje najizgledniji kandidat za mesto predsednika Komisije. U svakom slučaju, lideri EU nastavljaju razgovore 2. jula.
Prvi pokušaj postizanja sporazuma o novim čelnicima institucija EU propao je na samitu 21. juna.
U pitanju su tri pozicije - predsednika Evropske komisije i Evropskog saveta i visokog predstavnika za spoljne poslove.
Otvoreno je i pitanje novog predsednika Evropskog parlamenta, ali se odvija na drugom koloseku i očekuje se da ga novoizabrani evroposlanici izaberu na inauguralnoj plenarnoj sednici 3. jula.
Tokom proteklog vikenda lideri Nemačke, Francuske, Španije i Holandije sreli su se na marginama samita Grupe 20 u Osaki pokušavajući da prevaziđu problem.
Grupa koja predstavlja tri najveće političke "familije" (EPP, socijaliste i liberale) složila se da bi idealan predsednik Evropske komisije bio kandidat socijalista Timermans. U sklopu dogovora iz Osake, EPP bi dobio mesta predsednika Evropskog parlamenta i šefa diplomatije EU a liberali predsednika Evropskog saveta.
Pobuna narodnjaka protiv dogovora iz Osake
Na dogovor iz Osake gleda se kao na ustupak nemačke kancelarke Angele Merkel u ime Evropske narodne partije (EPP) koja je ostala najjača politička grupa posle evropskih izbora u maju.
Međutim, u EPP odbijaju dogovor iz Osake i ponavljaju da je "špicenkandidat" Manfred Veber dobio izbore i da on mora da bude predsednik Komisije.
"Pobuna" protiv nemačke kancelarke počela je nakon što je ona napustila pripremni sastanak EPP za samit lidera EU. Samit je počeo u večernjim satima 30. septembra i produžio se. "Merkel predstavlja Nemačku a ne EPP", rekao je portugalski potpredsednik te parlamentarne grupe Paulo Rangel.
U osnovi isto je rekao i bugarski premijer Bojko Borisov dolazeći na samit: "Merkel predstavlja nemačku stranu, ne EPP".
Odlazeći predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani, koji je takođe iz EPP, kazao je da nije moguće da desni centar glasa za kandidata socijalista dodajući da bi to bilo protiv volje ljudi.
"Za nas 'špicenkandidat' znači kandidata političke snage koja je pobedila na izborima", rekao je Tajani posle sastanka sa liderima EU.
Za EPP, kako piše EURACTIV, prepuštanje mesta predsednika EK išlo bi po tako visokoj ceni da se druge partije s tim ne bi složile.
Tajani je rekao i da će EP 3. jula glasati i izabrati novog predsednika bez obzira da li će lideri EU postići kompromis o novom šefu Komisije.
EP treba da glasa o poverenju novom predsedniku EK koga izaberu lideri EU na plenarnoj sednici sredinom jula.
"Za mene je veoma važno da se izbegne institucionalni konflikt između Saveta i Parlamenta", rekla je Merkel novinarima pred ulazak na samit.
Podele u EPP
Samit 30. juna počeo je sa zakašnjenjem od gotovo tri sata jer su lideri u bilateralnim susretima pokušavali da "odblokiraju" proces raspodele čelnih funkcija u EU.
Prema ocenama nekih diplomata, podele unutar same EPP delom su odgovorne za izostanak napretka.
U bilateralnim razgovorima predsednik Evropskog saveta Donald Tusk "testirao" je mogućnost da se za predsednika EK izabere neka alternatva iz EPP - vodeći pregovarač za Bregzit Mišel Barnije, šefica Svetske banke Kristalina Geogijeva ili Irac Leo Varadkar.
Varadkar je jedan od najglasnijih kritičara kompromisa iz Osake, uz članice EU iz Višegradske grupe. U diplomatskim izorima su za EURACTIV rekli da je ta trojka "čudna" jer Varadkar čak nema ambicije da ostavi svoj posao premijera Irske.
Mogućnost da inauguralna sednica Evropskog parlamenta za dva dana počne bez novog predsednika EP pridonela je žurbi da se razgovori okončaju rezultatima.
Stvari dodatno otežava i popunjavanje pozicija predsednika Evropskog saveta i šefa diplomatije EU kandidatima iz grupe centra Obnovimo Evropu a da se pri tome obezbedi i rodna ravnoteža.
Navodno je jedna od mogućnosti da se lideri slože samo oko pozicije predsednika Komisije a da se ostalim pitanjima bave na sledećem samitu.
Brnabić o dve godine mandata: Veoma sam zadovoljna rezultatima rada Vlade Srbije
Vučić: Spreman sam da ugostim Đukanovića da razgovaramo
Nordijski model recept za Balkan
EUROPOL: Radikali na Balkanu i dalje vrbuju teroriste
Šta Srbija dobija sporazumom sa Evroazijskom unijom?
EU stavila Zapadni Balkan na čekanje
Mediji: SAD finansiraju modernizaciju vojski regiona Zapadnog Balkana
Besplatna pravna pomoć: Advokati svima dostupni
Šta Vašington zahteva od Beograda
Srbija više nije na sivoj listi FATF-a
Evropa sve manje privlačna za azilante iz Srbije
Srbija ulaže napore, ali kaska u borbi protiv trgovine ljudima
Vučić: Sastanka u Parizu najverovatnije neće biti
AP: Srpsko-crnogorsko crkveno pitanje podstiče tenzije na Balkanu
|
