|
Nordijski model saradnje sve češće se pominje kao recept za integraciju balkanskih država. Na dnevni red ponovo ga je stavio predsednik Aleksandar Vučić, prilikom nedavnog susreta sa šeficom diplomatije Norveške Ine Eriksen Soreide.
Regionalno povezivanje, uprkos trenutno lošim odnosima u regionu, sve je važnija tema, posebno u svetlu unutrašnje krize u EU, koja je punopravno članstvo u Uniji pretvorila u pokretnu metu. Kako kaže Aleksandar Popov, kopredsednik Igmanske inicijative, iako se pominju različiti modeli saranje, nordijski je najlakše prilagoditi okolnostima na Balkanu:
- Pre svega, nordijske države, uprkos bliskoj saradnji, imaju niz međusobnih razlika - nisu sve članice EU, nisu sve u NATO, niti sve koriste evro - kaže Popov. - One su geografski veoma bliske i povezane. Takođe, u istoriji su imale međusobne sukobe, kao što je to slučaj i sa zemljama našeg regiona.
Prema ideji koju je još pre osam godina iznela Igmanska incijativa, inicijalno jezgro povezivanja na Balkanu trebalo bi da budu četiri države - Srbija, Crna Gora, Hrvatska i Bosna i Hercegovina. Saradnja bi trebalo da bude uspostavljena najpre na parlamentarnom nivou, po uzoru na Nordijski savet, koji čine poslanici iz nacionalnih skupština Danske, Finske, Norveške, Islanda i Švedske, kao i iz autonomnih oblasti Farskih Ostrva, Grenlanda i Olandskih Ostrva.
Popov smatra da je politička situacija u regionu takva da je trenutno teško očekivati ozbiljnije korake ka uspostavljanju saradnje po nordijskom modelu.
- Odnosi među državama su loši, u BiH ne uspevaju da fomiraju institucije, u Srbiji je opozicija van parlamenta - kaže Popov. - Da bi se krenulo ka saradnji i prevazilažnjeu nesuglasica, neophodno je da najpre lideri pokažu dobru volju za tako nešto.
On smatra da bi, upravo zbog velikog međusobnog nepoverenja, prve korake trebalo praviti u oblastima gde se najlakše mogu naći zajednički interesi. Kao primer navodi usklađivanje propisa u oblasti rada i mogućnost stvaranja zajedničkog tržišta rada, uz poštovanje dogovorenih kvota.
SAVET MINISTARA
Pored Nordijskog saveta, saradnja ovih zemalja uspostavljena je i na međuvladinom nivou, za šta je zadužen Savet ministara, osnovan 1971. godine. U radu Saveta učestvuju premijeri zemalja članica, mada u praksi odgovornost delegiraju ministrima za nordijsku saradnju. Iako nisu sve nordijske zemlje članice EU, njihovi predstavnici sastaju se uoči zasedanja Evropskog saveta i članice Unije praktično zastupaju interese čitavog regiona. Na taj način oni jačaju i svoju poziciju u okviru Unije, ali i u međunarodnim odnosima generalno.
EUROPOL: Radikali na Balkanu i dalje vrbuju teroriste
Šta Srbija dobija sporazumom sa Evroazijskom unijom?
EU stavila Zapadni Balkan na čekanje
Mediji: SAD finansiraju modernizaciju vojski regiona Zapadnog Balkana
Besplatna pravna pomoć: Advokati svima dostupni
Šta Vašington zahteva od Beograda
Srbija više nije na sivoj listi FATF-a
Evropa sve manje privlačna za azilante iz Srbije
Srbija ulaže napore, ali kaska u borbi protiv trgovine ljudima
Vučić: Sastanka u Parizu najverovatnije neće biti
AP: Srpsko-crnogorsko crkveno pitanje podstiče tenzije na Balkanu
Srbija mora da napreduje u vladavini zakona i normalizaciji odnosa sa Kosovom
Povratak specijalaca u balkansku igru
Bez kompromisa: Beograd o mogućim smernicama Zapada za pronalaženje rešenja za KiM
Jeremić na Kosovu: Ne smemo dozvoliti Vučiću da potpiše razgraničenje
Vučić: Šta će nam teritorija ako nema dece
Izveštaj UN: Rast investicija na Zapadnom Balkanu, pad u svetu
|
