|
Emir Kusturica je rekao da ono što je zanimljivo i što je vezano i za Andrića i za Lubardu jeste ono što je danas najčešće prokazano, a to je da između države i umetnika postoji saglasje i da umetnici mogu da budu i deo državnog projekta.
"Mala država koja svoj opstanak od 1804. pokušava da održi, uspela je da napravi ono što se svuda zove država. U onom trenutku kada se odvojila od plemenskog načina određivanja ljudske zajednice, tu je počela država, a kod Petra Lubarde bih rekao da je u pitanju obrnut proces", rekao je Kusturica.
"On je zapravo uneo sve ono što u percepciji savremenog čoveka i čoveka njegovog vremena zapravo vraća u doba predistorije. Sva njegova velika platna govore o neviđeno intenzivnom doživljaju kojeg bi mogao da ponese samo čovek rođen u kamenu i taj bljesak svetlosti koji je taj kamen prelamao kroz njegove moždane vijuge, doveo je do toga da smo dobili najimpresivnije utiske o prostoru Crne Gore i svih onih u kojima se našao", istakao je Kusturica.
Reditelj je primetio da živimo u vremenu kada nam preti veštačka inteligencija.
"Prete nam da će veštačka inteligencija potpuno zameniti čoveka. Po nekim teorijama postoje čipovi i načini da se napravi robot koji gleda sliku i robot koji je napravi. Međutim, ova izložba potvrđuje obrnuto, da zapravo refleksija i ljudski doživljaj prirode, unutrašnji sadržaji koje priroda sama sa sobom nosi, jedino mogu umetnici da iscrtaju. To je najbolja potvrda da veštačka inteligencija neće dostići visine tog doživljaja", naglasio je Kusturica. Izložba nastala prošle godine, prema konceptu mr Milane Kvas, v. d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, i Dine Pavić, kustosa Kuće legata, izložba je deo projekta osmišljenog povodom obeležavanja 110 godina od rođenja jednog od najznačajnijih predstavnika nacionalne moderne umetnosti 20. veka.
Direktor Kuće legata Filip Brusić-Reno je rekao da je 2017. godina protekla u znaku 110 godina od rođenja velikog umetnika čije obeležavanje nastavljuju i ove godine pa će izložba nakon Podgorice, Novog Sada, Beograda i Višegrada, biti postavljena u Banjaluci i Čačku.
V. d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Milana Kvas je rekla da je izložbu do sada videlo više od 10.000 posetilaca i da je u svakom od prostora gde je postavljena, dobila poseban smisao.
Na samom ulasku u Andrićev institut nalaze se dve velike fotografije Petra Lubarde, pored Ive Andrića.
"Andrić je bio prisutan 1928. godine u Parizu kada je Lubarda prvi put izlagao u francuskoj prestonici. Pavle Beljanski ima mnogo zajedničkih tačaka sa Andrićem. Oni su rođeni iste godine, bili na istoj umetničkoj i diplomatskoj sceni. Interesantno je da je prvo Andrić upoznao Lubardu, a onda Beljanski upoznao Lubardu takođe u Parizu i od tada počinje veliko prijateljstvo", ispričala je Kvas.
Okupljene je pozdravio i zamenik sekretara za kulturu AP Vojvodine Nebojša Kuzmanović, koji je poklonio biblioteci u Andrićevom institutu kolekciju od pet knjiga Nikole Kajteza iz oblasti filozofije.
Postavka obuhvata Lubardina dela iz perioda između dva svetska rata, kao i ostvarenja iz ratnog i posleratnog perioda, predstavljajući retrospektivni izbor od ukupno 26 eksponata.
Originalna dela prati bogata arhivska građa, štampani paneli sa reprodukcijama fotografija i pisama, savremenim objavama u štampi i bogato ilustrovani katalog.
Postavku izložbe u Andrićgradu realizovale su Milica Orlović Čobanov, viši kustos Spomen-zbirke, i Dina Pavić.
Autori tekstova u katalogu su Gordana Krstić Faj, Kvas i Pavić, sa uvodnim tekstovima dr Jasne Jovanov i Filipa Brusića-Renoa.
Otvaranju izložbe prisustvovali su i gosti "Kustendorfa", koji su prethodno obišli Andrićgrad i upoznali se sa idejom Emira Kusturice da podigne grad u Višegradu u čast srpskog nobelovca, prikazujući njegovim ulicama i zdanjima 500 godina dugu istoriju na ovim prostorima.
Inostrani gosti i novinari prošetali su glavnom ulicom koja nosi naziv "Mlada Bosna", posetili bioskop "Doli Bel", razgledali Trg Petra Petrovića Njegoša i kopiju manastira Dečani.
Paolo Sorentino: Volim likove koji su veći od života
„Egzit“ zvanično najbolji evropski festival!
Zijah Sokolović - novi savetnik na daskama SNP
Oaza otpora masovnoj kulturi
Kusturica i ministar Vukosavljević otvaraju „Kustendorf“
Paolo Sorentino gost „Kustendorfa“
Preminuo novinar i pisac Predrag Lucić
Crnjanski, gusle i video-trake
Jugoslav Pantelić: Na Festu ljudi zbog kojih smo se zaljubili u film
Miloš Šobajić: Evropa se kida po zahtevu Velikog Brata
SANU počinje digitalizaciju arhivske građe ''duge'' 200 kilometara
Maratonci istrčali krug
Kako smo voleli film
Nikad veći budžet za srpsku kinematografiju
Pogorelićevo svraćanje u Beograd
Čedomir Kolar: Neki nam još broje krvna zrnca
Dragan Bjelogrlić: Ovde ljubav i mržnja idu ruku pod ruku
Pop kultura kao subverzija
Gran pri za Alena Gomisa
|
