|
Od 1. januara 2018. kablovski operateri će za emitovanje domaćih filmova morati da plaćaju novčanu nadoknadu autorima tih dela, objavljeno je u "Službenom glasniku".
Ovom zakonskom odredbom okončana je višedecenijska borba Udruženja filmskih umetnika Srbije i naših filmskih radnika da se zakonom zaštite njihova imovinska, autorska prava, i da televizije prestanu sa pljačkom njihovog rada, što se može smatrati istorijskom pobedom. To znači da će Dušan Kovačević, Šijan, Srđan Karanović, Goran Marković, Goran Paskaljević, Srđan Dragojević i drugi brojni autori, prvi put dobiti novac za svoje filmove na kojima su decenijama zarađivali neki drugi ljudi, kako ističe kompozitor Zoran Simjanović, predsednik Upravnog odbora UFUS AFA Zaštita, Organizacije filmskih autora Srbije koja obavlja delatnost kolektivnog ostvarivanja imovinskog prava autora i nosilaca autorskog prava na filmskim delima (kinematografskim i televizijskim).
- Konačno smo dobili ono što gotovo sve evropske zemlje odavno imaju, pa i one nekadašnje komunističke države. Kada je pre godinu dana konačno doneta odluka da imamo prava na nadoknadu, po proceduri, odmah smo započeli razgovore sa gotovo svim kablovskim operaterima u Srbiji oko procenta koji će morati da plaćaju, i sada smo završili tu priču. Našli smo cenu koju nam je odobrio Zavod za intelektualnu svojinu, taj procenat otprilike prati evropsko zakonodavstvo, i sada nam preostaje samo da potpišemo ugovore - kaže Simjanović, ističući da u oblasti nadoknade za autorska prava postoji još važnih stvari koje nisu zakonski regulisane.
- Dobili smo pravo na nadoknadu samo od kablovskih televizija, ali ne i od onih drugih, kao ni od prikazivanja na DVD i kompjuterima. To bi sve trebalo promeniti zakonom, jer se CD i DVD više i ne proizvode, nego sve ide preko hard diskova i kompjutera, putem kojih ljudi gledaju filmove. Ako ostvarimo i to pravo, onda ćemo zaista dobiti ono što zaslužujemo.
Kao veliki problem koji takođe još nije regulisan, on navodi i vlasnička prava na filmovima.
- Svi stari filmovi snimljeni do 2000. godine, više od devedeset odsto, finansirala je država, a sva vlasnička prava na njih data su producentima. To je bila uobičajena praksa u doba SFRJ, i filmski stvaraoci su svoja autorska prava ugovorima ustupali producentima filmova. U međuvremenu, ti producenti su se "kretali", i te filmove su preuzimali potpuno devedeseti ljudi. Vlasnička prava su sada kod njih, a ne kod autora koji su ih napravili. To pitanje mora da se reši, jer ustupanje autorskih prava ne znači da su se autori zauvek odrekli svojih imovinskih prava. Ona moraju da im se vrate, i da se normalno naplaćuju od svake televizije i emitera - ističe Zoran Simjanović.
BROJ PRETPLATNIKA, A NE PRIHOD
Kako će nova zakonska odredba zaživeti u praksi, ostaje da se vidi, jer je problem u tome, kako ističe Simjanović, što kablovski operateri autorska prava žele da plate od svog prihoda od koga odbiju troškove, a u zakonu nije tako.
- Po zakonu, oni moraju da nam daju procenat od ukupnog broja pretplatnika, a to su velike razlike. Pitanje je da li će oni hteti da nam prijave taj broj, na kraju će, verujem, morati, ali verovatno će potrajati.
novosti.rs
Kako smo voleli film
Nikad veći budžet za srpsku kinematografiju
Pogorelićevo svraćanje u Beograd
Čedomir Kolar: Neki nam još broje krvna zrnca
Dragan Bjelogrlić: Ovde ljubav i mržnja idu ruku pod ruku
Pop kultura kao subverzija
Gran pri za Alena Gomisa
Dr Draško Ređep: Vojvodina će uvek biti srpski sever
Milena Marković otvorila FAF – i dalje mlad, svež i žestok
Reditelj Darko Bajić: Moji otac i majka su se zaljubili u logoru na Banjici
Srdan Golubović: Savremeni čovek je ostao bez duše
Kiš umirao pored Kapora, Pekić ga ožalio u kafani
Ko se boji "Vlasti" još?
Četvrti japansko-srpski festival filma: „Koji je tvoj tabu?“
Od 2018. nacionalni portal za kulturu i digitalni vodič
|
