|
Jedini dostojan etikete Felinijevog naslednika, najbolji đak škole italijanskog neorealizma i francuskog poetskog realizma, dobitnik kanske "Zlatne palme" i američkog Oskara za film "Velika lepota" (2013), ponovo je u Srbiji, posle četiri godine. Ovaj put, kod Emira Kusturice doneo je ostvarenja nastala tokom odsustva iz naše zemlje, film "Mladost" (2015), kontroverznu seriju "Mladi papa" (2016), svoje dve knjige, a iz ovog "kofera" izbija uzbudljiva fama o opsesivnim temama Paola Sorentina: reč je o ljudskoj potrebi savladavanja konačnosti života, i to iz ugla uspešnih, moćnih ljudi i institucija... I moj sledeći film, kaže Sorentino, na ovom je tragu, baviće se ličnošću Silvija Berluskonija.
- Sećam se našeg razgovora pre četiri godine. Bilo je to vreme, ako ne grešim, uspeha "Velike lepote". Ideja za priču o novinarskom bonvivanu Đepu Gambardeli živela je u meni dve decenije. Uoči snimanja preselio sam se iz mog Napulja u Rim, počeo sam da shvatam Vatikan i uticaj katoličanstva na ceo svet. Onda se stara ideja o novinaru na kraju karijere uklopila u hedonističko okruženje Rima. Tako je priča "zaokružena". Rezultat je bio dobar.
Pre nego što ćete dobiti Oskar, tog januara 2014. godine na Mećavniku, već ste znali da je "Mladost", tematski srodna "Velikoj lepoti", vaš sledeći posao...
- Uveliko sam se spremao da započnem snimanje. "Mladost" je takođe nastajala dugi niz godina i imala je uporište u mom životu. Vi ste tek nekoliko godina mlađi od mene, pa ćete lako shvatiti o čemu govorim. U ranim četrdesetim, javlja se potreba za rešavanjem važnih životnih pitanja. Javlja se svest, i pritisak, da novih šansi neće biti. Imao sam 43 godine, bio sam opsednut vremenom, koje u ovom dobu počinje sve brže da "curi". Ova opsesija je u tim godinama skoro univerzalna. Sada mi je 48 godina i problem sam rešio zahvaljujući radu na ovom filmu. Sada se osećam daleko bolje, po pitanju ljudskog ograničenog roka trajanja, pa i sopstvene prolaznosti.
Kako ste savladali krizu koja iznutra preti i galami: Mladost je prošla, a sa njom i najveće životne šanse i iskušenja?
- Počeo sam da pišem scenario za "Mladost", pretvarajući se da sam već star, da mi je već osamdeset. Na ovaj način, tumačio sam i razumevao, šta me čeka. Poprilično uplašen konačnošću, pisao sam o tome, kakvi će biti moji odnosi sa stvarima koje su ljudima važne dok su mladi. Začudo, pisao sam lako, bez poteškoća. Sve sam pojednostavio, dok sam sa svim ostalim snenarijima i knjigama imao daleko više borbe i poteškoća.
Da li je strah od izostanka novih šansi nestao? Reditelji u starosti često ne dostižu visine koje su ih proslavile...
- Moj strah je bio uvezan u sve, ticao se privatnog, intimnog života, ali i mog posla. Uključio je u sebe i pokrio celu moju egzistenciju. Osetio sam to o čemu govorite - da bih sa starenjem mogao početi da pravim lošije filmove. To je nešto što se zaista dešava mnogim rediteljima. Na ličnom planu, shvatite u određenom trenutku da se više nećete zaljubljivati ili makar da ljubav nećete prevoditi u praksu. Saznate da se nećete ponovo ženiti. Nećete ponovo stvarati porodicu.
Sve to je prošlo i neponovljivo je. Nema druge prilike. Na sreću, u mom slučaju i pravom istraživanju šta se to sa godinama menja, pokazalo se da mi ovakve mogućnosti nisu ni potrebne. Neke životne stvari su urađene. Izazovi mladosti su savladani! Sam sam ih birao. Postao sam reditelj jer sam to želeo. Želeo sam određeni uspeh, mogu i to da "štikliram". Stvorio sam porodicu. Onda na red dolazi prihvatanje činjenice da nema reprize.
I kako danas, posle snimanja "Mladosti" i završenog ličnog istraživanja o konačnosti, vidite sebe za 20 godina?
- Ovako razmišljam: povući ću se. Uživaću u miru. Ovaj moj posao je lep, boljeg nema. Ali stvaranje vremenom počinje da umara, iscrpljuje. Sada razmišljam, kojim bih se interesantnim stvarima mogao baviti za deset ili dvadeset godina? Do tada, nadam se da ću snimiti još pet ili šest filmova. Taj izazov ostaje. Onda će biti dosta, nadam se da ću imati dovoljno vremena na raspolaganju da usporim.
Ovako složenu priču poverili ste vrsnim glumcima. Da li ste scenario pisali isključivo za Majkla Kejna ili su sve mogućnosti bile otvorene?
- Majkl Kejn je od rađanja inicijalne ideje za "Mladost" bio jedini glumac kome bih poverio ulogu. Kada sam mu poslao scenario, naglasio sam da bez njega ovaj film neću ni snimiti. To sam i mislio. Harvija Kajtela sam odabrao kasnije, a on je na moje zadovoljstvo prihvatio ulogu. Oni su uradili sjajan posao, a mislim da su i sami zadovoljni i da su imali korist od ličnih saznanja stečenih tokom ovog snimanja.
Da li je snimanje filma na engleskom jeziku bilo problematično?
- Iako je to najzastupljeniji jezik gde god da se nađete, moj engleski je loš i ne volim da ga koristim, osim kada moram. Spas je u tome što je film sam po sebi univerzalan, pa svi akteri stvaranja imaju iste probleme i isti način rada. Primetio sam jedino da se brže umaram, jer o bitnim stvarima moram da mislim i govorim na stranom jeziku.
Zašto uvek filmski pripovedate o jakim, moćnim karakterima i institucijama?
- Volim te likove koji pronalaze način da budu, kao što bi Amerikanci rekli, veći od života. Osećam se komotno dok pišem o njima. Na neki način, kada se bavite moćnim i uspešnim ljudima, usput otkrivajući njihovu običnu stranu, malo vam je lakše jer već imate polugotov karakter. Ne morate lik da gradite baš ni iz čega. Daleko je važnije, ipak, što su iza moći, uspeha i veličine skrivene iste sumnje i užasi koje vidite kod najobičnijih ljudi. Samo što je doživljaj života intenzivniji. Obično se desi da kod moćnih i uspešnih, naspram toga što ih određuje, pronalazim i finu melanholičnu crtu njihovih života. Onda ovu crtu sledim, paralelno sa njihovim komplikovanim društvenim, profesionalnim i ličnim životom. To celu stvar čini veoma uzbudljivom.
Serija "Mladi papa", opet donosi veliku temu i jednako velike kontroverze. Da li ste strahovali od reakcija na njegov ljudski i grešni lik koji ste oslikali?
- Zaista nisam razmišljao o reakcijama. Uz to, katolička crkva je navikla na kritike, na često negativne i oštre stavove. Zato sam znao da oni neće biti previše zabrinuti, čak ni ako bi se neko o njih ogrešio. Ja sam se na iskren način bavio realnošću, pa je tako moguće da mladi papa ima svoje dileme o seksualnom životu ili o porocima. Da sam strahovao, ne bih bio iskren već povodljiv. Papa jeste čovek, doduše u korelaciji sa božanskim atributima, ali je ipak samo čovek. Uživanje i radost kao deo procesa snimanja serije, moje "jastvo", nisu dozvolili da se bavim strahovanjem.
Da li je, ipak, bilo poruka iz Vatikana?
- Vatikan je na početku prikazivanja serije dugo ćutao. Oni odluče kako će da se ponašaju i toga se pridržavaju. Međutim, pre dva ili tri meseca, pojavio se jedan tekst u španskim novinama, na španskom jeziku, a autor je bio visoki vatikanski velikodostojnik. Načelno, on je izrekao stav "da je serija o mladom papi nešto što Vatikan prihvata". Mislim da su odlučili da seriju prihvate bez kriticizma i osude. Tumačenje ljudske ličnosti poglavara katoličke crkve, sa svim njegovim dilemama poput seksualnosti ili pojedinih poroka, za Vatikan je na ovaj način postalo prihvatljivo. Sada me očekuje montaža druge sezone. Posle prvih deset, snimljeno je još osam epizoda koje će uskoro biti prikazane.
Sve više uspešnih filmskih reditelja "seli" se na televizije. Zašto je tako i da li su razlike u radu velike?
- U tehničkom smislu, nema neke bitne razlike između snimanja filma za bioskopske dvorane i rada na televizijskoj seriji. Sada ljudi imaju mogućnost da kod kuće vide film u dobrom kvalitetu slike i zvuka. Ja sam "prešao" ili privremeno uskočio u televizijski format, jer je snimanje filma dugog tri časa, postalo skoro nemoguće. Ranije je bilo lakše napraviti umetnički film, jer je on u bioskopima imao dovoljno publike. Meni se televizija ukazala kao šansa, da umetnost bez ograničenja, poput pomenutog vremenskog, može da dođe do publike.
Kakva je budućnost filma u konformističkom svetu, gde sve manje ljudi odlazi u bioskope?
- Možda će biti kao što Kusturica kaže, da će film postati ekskluzivitet za mali broj ljudi, kao što je opera danas. U tom slučaju, ljudi će dolaziti iz daleka u teatre, kako Kusta kaže, "u potrazi za malo više pameti, zbog katarze i izlečenja". U svakom slučaju, budućnost filma u obliku koji smo imali do sada, nije izvesna. Nemam jasan proročki odgovor šta će se zaista desiti.
Postoje priče da ste svoj sledeći film o Silviju Berluskoniju već snimili i da je materijal u procesu montaže. Da li je to tačno?
- Postoji klauzula u mom ugovoru, da o ovom projektu ne smem da govorim, do premijere. A nju možete očekivavti tokom ove godine. Da kažem više, zaista ne smem, jer bih tako izneverio poverenje svojih saradnika.
Rekli ste pre četiri godine da ste zadovoljni životom u Rimu. Kako sada izgleda vaša svakodnevica?
- Klinci imaju 20 i 14 godina. Za njih uvek imam vremena, jer sam lenj. Volim da ostajem kod kuće, u porodičnom okruženju pišem i to mi ne predstavlja problem. A moja deca nisu posebno zainteresovani za umetnost. Pitaju me, naravno, o mom poslu ali ja sam zadovoljan što ne slede moj put, volim što traže sopstveni.
SLUŠAM MUZIKU BEZ PAUZE
MUZIKA u vašim filmovima, ali i u knjigama, ima važnu ulogu..
- Ona je na sredini, između pisanja i filma. Slušanje muzike je moja dnevna rutina. Ima dana, kada ne radim i slušam muziku bez pauze. Dobro je što sada imamo "Spotifaj" i slične aplikacije, pa prema sopstvenim razmišljanjima možemo da biramo i slušamo muziku koju želimo, bez čekanja. Imamo mogućnost da sopstvene impulse podstičemo i razvijamo na tom raskršću između pisanja i snimanja filma.
PISANjE JE OSNOVA
Autor ste romana "Svi su u pravu" i knjige priča "Toni Pagoda i njegovi prijatelji". Uživate li više u pisanju ili u snimanju?
- Pisanje je istovremeno osnova i ishodište. Volim da pišem. U krajnjoj liniji, nije mi presudno važno da li će konačni rezultat biti knjiga ili film. Međutim, dok pišem, potpuno sam aktivan, sve snage su usmerene na papir. Reditelj sam, ali ne uživam preterano u snimanju na terenu, ne volim nešto posebno ni montažu. Više uživam u pisanju. Film je neka vrsta nadogradnje, koja može ali i ne mora dati sjajne rezultate.
novosti.rs
„Egzit“ zvanično najbolji evropski festival!
Zijah Sokolović - novi savetnik na daskama SNP
Oaza otpora masovnoj kulturi
Kusturica i ministar Vukosavljević otvaraju „Kustendorf“
Paolo Sorentino gost „Kustendorfa“
Preminuo novinar i pisac Predrag Lucić
Crnjanski, gusle i video-trake
Jugoslav Pantelić: Na Festu ljudi zbog kojih smo se zaljubili u film
Miloš Šobajić: Evropa se kida po zahtevu Velikog Brata
SANU počinje digitalizaciju arhivske građe ''duge'' 200 kilometara
Maratonci istrčali krug
Kako smo voleli film
Nikad veći budžet za srpsku kinematografiju
Pogorelićevo svraćanje u Beograd
Čedomir Kolar: Neki nam još broje krvna zrnca
Dragan Bjelogrlić: Ovde ljubav i mržnja idu ruku pod ruku
Pop kultura kao subverzija
Gran pri za Alena Gomisa
|
