|
Svet odlazi u nepovrat, osim putnika sa mojih slika: Cile Marinković o delima posvećenim unuku
Sa Ciletom Marinkovićem u obilasku izložbe njegovih radova posvećenih unuku Stefanu: Uvek ima sličnosti između Beograda i Pariza. Kad šetam pariskim ulicama, stalno imam asocijacije na Beograd, Čuburu, Severni bulevar
Posmatrači, prolaznici, noćni klub, pozorišna predstava, autoportret. Pomešani burleske, groteske i stvarni život u prostoru nekadašnje galerije "Progres". To je, na neki način, blago svođenje računa Milana Cileta Marinkovića s proteklim vremenom. Posle duže pauze, u Beogradu pravi bliceve na sećanje. A u tom sećanju, jedan stari, a novi, podmlađeni Cile.
Izložba je posvećena unuku Stefanu. Osvežio ga je, podstakao, razbuktao mu, još više, slikarsku strast. Opsednut je njime.
- Nadahnjuje me otkako se rodio - priznaje Cile.
Jedna od centralnih slika nosi naziv "Kafe bar boj".
- Zato što se rodio boj!
Na slici je Stefan kad bude imao deset godina.
- Ima puno talenta. Postavljam mu štafelaje, razvlačim hamere. Već je u apstrakciji! Uzme četku i boju brzo plasira na papir.
Sad je bio, pre nekoliko dana. Dođe, s roditeljima, nakratko, pa se vrati u London. Ciletu, onda, preostaje sve vreme ovog sveta da u lakim koracima prevali relativno kratki razmak od dnevnog prostora do svog ateljea i krene u realizaciju refleksije porodice, mladosti i pamćenja.
Na zidu galerije, putnici.
- Krenuli su u obećanu zemlju. Tamo gde moraju da odu - kaže Cile za "Novosti".
Kao ono onda kada je on, sa suprugom Bebom i kćerkom Danom, davno, prvi put putovao u Pariz. A tamo je sretao Petera Handkea. Sada je nobelovac opšta početna tačka za merenje pariske svetlosti.
- Upecali smo ga, jednom, kod Bomaršea, u kvartu Šerš Midi, ispred čuvenog kafea s dobrim vinima. Sedeli smo, a on je prolazio pored novinarnice i nosio kesu punu ribe i morskih plodova. Viđali smo ga, tu i tamo, u našem Parizu.
Moguće je, kaže, da njegovo slikarstvo i Handkeovu književnost povezuje fasbinderovski senzibilitet.
A Pariza, onog umetničkog, na ovoj izložbi najviše ima u "Gradskoj ekipi", u samom ćošku, iza stuba. U sredini, čovek s naočarima. Može da bude baš pisac, scenarista, reditelj. Bilo ko.
Na drugoj slici, onaj buntovni Pariz. Žuti prsluk, protivnik Makrona. Baš sad, kad je postao poglavica na Obali Slonovače. To je taj Pariz koji je uzavreo i ključa s namerom da nogira liberalni kapitalizam.
- Imaju pravo što se bune. To je zemlja gde je uvek bilo revlota i nemira među običnim svetom - poručuje Cile.
To je onaj Pariz gde je smestio početak svoje "Pozorišne predstave". Pauza je, svi su se okupili i čekaju signal da počne drugi čin. Sve je ovo jedna velika pozorišna predstava. Kuda nam to ide svet?
- U nepovrat! Osim ako svi ne krenu za onim putnicima s platna, koji idu u neko bolje sutra.
A putnici razgolićeni, uklapaju se u scenario tople zime na pregrejanoj planeti. Toliko je toplo, da bi "kupačice" slobodno mogle da siđu s njegovih slika i okupaju se u Savi, usred decembra.
- Zasada, šetaju "Knezom". Lagano su obučene i privlače poglede. Ležerno odevene lepotice hodaju gradovima.
U kom je gradu Cile sad, u Beogradu ili u Parizu?
- Sad sam, mislima, na severu Španije, tamo gde mi je unuk!
Pariski ili beogradski slikar?
- Evropski! Svetski. I Njujork i Vašington su moji. To su bile godine. Zanimljivi su Valensija i Madrid.
Iznenada, s foto-aparatom iskače reporter "Novosti" Zoran Jovanović Mačak.
- Skače s kamerom, kao pariska mačka s kandžama. Imao sam te teme pre tridesetak godina, kada sam se prvi put našao u Parizu. Bile su to pigalske mačke. Uvek ima sličnosti između Beograda i Pariza. Kad šetam pariskim ulicama, stalno imam asocijacije na Beograd, Čuburu, Severni bulevar, mesta gde sam imao atelje. I obrnuto. Iskaču mi pariski motivi u Beogradu. To su komplementarni gradovi.
Ne samo za Cileta, već za sve Srbe.
- Moguće je, srpski čovek se stalno prilagođava.
Pariz, naše glavno inostranstvo.
- Jedino - ispravlja Cile koga je kritičar Kristijan Norbergen označio kao jednog od najkarakterističnijih predstavnika srpskog ekspresionizma.
Na slici, danas, u galeriji, nije mačka, nego pas.
U tom međuvremenu podvlačenja crte, stolica je zelena, kaput je žut, kosa crvena, a um plav.
- Napravio sam gomilu svojih autoportreta. Na svim slikama sam negde, kako sebe zamišljam, prisutan, ili sa garderobom, licem, naočarima.
I, uvek pozitivno raspoložen.
- Treba biti srećan. Život je jedan. Treba ga živeti, preživeti i proživeti. Ništa ne vredi bez ovih prefiksa. Ako jedan fali, sve propada.
Stalno je bio optimističan u svom likovnom vokabularu. Sad je kolorit još intenzivniji. Dan je uvek sunčan kad je Ciletova slika na zidu.
KAO U NjUJORKU
Izložbu pod nazivom "Direktno iz ateljea" postavila je i otvorila istoričar umetnosti Tijana Stojiljković, iz galerije "Štab" i umetničke inicijative Kvart Belgrade Waterfront.
- Odziv publike je izuzetan. Vlada veliko interesovanje za slike Cileta Marinkovića, s osveženim bojama, inspirisane rođenjem unuka - kaže Stojiljkovićeva za "Novosti".
Na nedavnom otvaranju je bilo blizu hiljadu ljudi.
- Toliko da slike uopšte nisu mogle da se vide! Prijatno sam se iznenadio. Ipak me, izgleda, dugo nije bilo u Beogradu. Skockali su sve sa džezom i posluženjem. Bio je to pravi njujorški hepening. Došli su i neki moji drugari iz Australije koje nisam video dvadeset godina, i neki ljudi iz Njujorka koji su bili na jednoj mojoj izložbi 1988. - prenosi Cile utiske.
Izložene su 23 slike u kombinovanoj tehnici akrilika i ulja. Postavka traje do 10. januara. Posle toga, u martu i aprilu, Cile izlaže u Parizu, a u septembru ponovo u Beogradu, u Paviljonu "Cvijeta Zuzorić".
novosti.rs
Omaž najboljem srpskom scenografu: Završava se snimanje dokumentarca o Miljenu Kreki Kljakoviću
Kusturica ne snima film o Jasenovcu
Svi smo mi pomalo Gustav
Ko sabotira "Djecu Kozare" i "Žutu kuću"?: Filmski centar Srbije treći put nije podržao film o stradanju srpskog naroda u NDH
Egzit na vrhu liste najvećih muzičkih festivala
Marković: Ljudi su postali užasne kreature
Gran-pri 25. FAF-a ostvarenju „Moj jutarnji smeh“
Očaj je moj glavni trik
Sto godina Ulusa
Iz Austrije u Beograd stiglo 30 hiljada knjiga
FAF u znaku Petrića, Makavejeva, Mihića, Petrovića, Golubovića
Premijera "Dnevnika Diane Budisavljević"
Umetnost je im
ala moć u vreme kad je Pikaso naslikao „Gerniku”
|
