|
Problem je u kapitalističkom sistemu koji nema alternativu, Kapital u vojnoj industriji koja reciklira uranijumske bombe
Bar-kod, bez brojeva, izgleda kao apstraktna slika, primarna, minimalistička. Međutim, na mojim slikama on ima svoje značenje. Ja u kompjuter ubacim informaciju i preko algoritma dobijam njen ekvivalent ispisan u bar-kodu. Značenje bar-kodova, na svim ovde izloženim radovima je "Otmica Evrope", motiv preuzet iz grčke mitologije, koga sam koristio kao metaforu za krizu koju su proizvele banke, kada sam počeo da radim ovaj ciklus, a na čijem udaru se našla upravo Grčka.
Ovo o postavci "Barkodirane slike", koja će se posle novembarskog gostovanja u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, proširena, uskoro preseliti u Muzej savremene umetnosti RS u Banjaluci, priča slikar Milovan Destil Marković. Banjalučki muzej jedan je od izdavača luksuzne monografije predstavljene na beogradskoj izložbi, koji obuhvata četiri decenije Markovićevog stvaralaštva, započetog u Beogradu, a zaokruženog u Berlinu, gde se nastanio sredinom osamdesetih.
- Bar-kod se stavlja na svaki proizvod, i kao globalni znak, od Kine do Kanade, "čita" se skenerom. Čitljiviji je od alfabeta, ćirilice, latinice, kineskog pisma... prelazi sve granice, a čak i naš DNK, može da se prebaci u bar-kod - objašnjava Destil.
Kao savremenom umetniku, sagovornik tvrdi, važno mu je da stalno ima dodir sa realnošću koja nas okružuje, pa su i ove "barkodirane slike", svojevrsna kritika savremenog konzumerizma, trke u naoružanju...
- Bilo gde da žive, ljudi su postali užasne kreature koje samo ispijaju postojanje kao vampiri - smatra slikar. - Čovek je postao toliko bezobrazan da tome nema kraja. Ne znam kako će sledeće generacije preživeti. Sve se poremetilo. Ne živimo kao nekada u bipolarnom svetu, gde je sa jedne strane postojao SSSR, a sa druge kapitalizam, sa pričom o miru, ljubavi, emancipaciji, koju smo svi mi, uključujući i mene, voleli. Mislili smo da je to sloboda, nasuprot našem jednopartijskom sistemu.
Ali, posle pada Berlinskog zida, zaključuje naš sagovornik, stvari su se promenile:
- Problem je u tom neodrživom kapitalističkom sistemu, koji je jedini, i sprovodi i dobra i loša pravila. Nema više alternative. To je i osnovna nit moga rada, koji kritikuje taj odnos snaga. Čemu ove slike, ako mi kao ljudska bića propadamo. Nisam katastrofičar, ni ekolog, ni Crveni krst, samo se kao stvaralac pitam kuda sve to vodi.
Trka u naoružanju je, prema Markovićevom mišljenju, u srži problema savremenog sveta:
- Ogromni kapital obrće se u vojnoj industriji, a ona mora da reciklira milione bombi sa osiromašenim uranijumom, koje negde moraju da se bace - malo na Avganistan, Irak, Srbiju, Bosnu - pa neka tu pobolevaju od rakova, neka se rađaju magarci sa dve glave.
Dela u kojima kritikuje moć kapitala, radi od 2008. godine, a tri rada sa postavke u KCB ("Top sikret", "Toksik" i "Enter dinajd"), odnose se na američki sistem špijuniranja - "Prizmu":
- Taj skup program koji je špijunirao ceo internet, a obelodanjen je zahvaljujući Snoudenu, dobio je ime po prizmi kroz koju prođe belo svetlo, a na drugoj strani se pojavi dugin spektar. Meni tu postoji i ta likovna veza. Nisam levičar, iako sam rođen i školovao se u levom kontekstu, otac mi je bio marksista. Iz jednopartijskog sistema otišao sam u kapitalizam, gde sam morao da se borim za opstanak, što je najviše uticalo na formiranje mojih stavova.
Ali i Berlin, u koji se uputio pošto mu je postalo tesno u našoj sredini, gde je još kao mlad osvojio značajna priznanja (nagradu Oktobarskog salona, "Politikinu" nagradu...), nije više isti.
- Kada sam tamo došao bio je to prazan grad. Subvencionisao ga je Zapad, da bi ga održao. Sve je bilo pristupačno. U njemu sam mogao da nađem atelje, kakav ne bih mogao da sanjam u Parizu. Posle pada zida izrastao je u ozbiljan umetnički centar. Poslednjih godina oseća se migrantska kriza, pa jačaju desničarske stranke i pokreti, čak i one nacističke. To je veoma opasno za evropsku zajednicu, koja koliko-toliko drži mir na našem kontinetu, voleli je mi ili ne.
VIŠE "DESTILIRANI", NEGO "STILIRANI"
Pseudonim Destil, varijacija je nadimka Markovićevog dede - Destilacija.
- Deda je bio poznat po rakiji koju je pekao na Mokroj Gori, pre Kusturice i ostalih - otkriva sagovornik. - Kada sam u "Zum reporteru", počeo da objavljujem tekstove i fotografije iz beogradskog noćnog života, kakve su radili i Miladin Jeličić ili Dragan Papić, nisam hteo da ih potpisujem kao umetnik Milovan Marković, već sam za pseudonim uzeo to dedino Destilacija i skratio ga na Destil. Tako je i ostalo. Više sam "destilirani", nego "stilirani".
GAJBA PIVA I "AKADEMIJA"
Sa kolegom Vlastimirom Mikićem 1982, Marković je pokrenuo inicijativu preko 4F (četiri umetnička fakulteta) da se u podrumu FLU otvori klub "Akademija", koji je ušao u urbanu legendu i postao svetski poznat.
- Kvorum smo sastavili zahvaljujući gajbi piva, a onda sam ja Vlastu predložio za predsednika studenata, a on mene za predsednika kluba. Predsednik studenata je držao i pečat. Nismo odmah imali ozvučenje, pa smo pozvali Bojana Pečara, Miška Plavog, Dušana Gerzića, koji su nešto doneli od kuće. Brzo se sve pročulo, pa smo mogli da kupimo i ventilaciju, jer od znoja, dima, i drugih isparenja, ne bi moglo da se diše. Vikendom smo imali koncerte, performanse, izložbe…
VIZANTIJA I NOVI TALAS
Kao mlad umetnik Marković je na našoj likovnoj sceni, skrenuo pažnju na sebe jer je uspeo da sintetizuje vizantijsko nasleđe i energiju tada nadolazećeg "novog talasa".
- O likovnoj umetnosti tada sam učio dok sam, kao student, za džeparac, mešao boje i malter, na skelama, pomažući u restauraciji Sopoćana i Studenice. Toliko sam blizu prišao živopisu da sam mogao da pretpostavim je li grčki slikar, kada ga je radio prethodne večeri, pio vina. U to vreme bio sam deo i "novog talasa", pokreta koji je u Beogradu bio drugačiji nego u Ljubljani i Zagrebu - urbaniji, tvrđi, bogatiji, masovniji...
novosti.rs
Gran-pri 25. FAF-a ostvarenju „Moj jutarnji smeh“
Očaj je moj glavni trik
Sto godina Ulusa
Iz Austrije u Beograd stiglo 30 hiljada knjiga
FAF u znaku Petrića, Makavejeva, Mihića, Petrovića, Golubovića
Premijera "Dnevnika Diane Budisavljević"
Umetnost je im
ala moć u vreme kad je Pikaso naslikao „Gerniku”
Novica Antić na čelu "Ateljea 212": Želim da vratim dobru atmosferu u teatar
Sadašnje generacije su deo eksperimenta
Zbog baštine znamo ko smo: Promocija Srbije u Unesku uz koncert Emira Kusturice i "No smoking orkestra"
Spremite se za 35. Beogradski džez festival
|
