|
Hrvatska od 1. januara prvi put preuzima rotirajuće predsedavanje Savetu EU, što, između ostalog, znači da će pokušavati da progura i sopstvene interese i založi se za svoj ulazak u Šengensku zonu, odnosno da će važne teme biti i nadzor granica i migranata, piše Dojče Vele (DV), pojašnjavajući šta hrvatsko predsedavanje EU donosi za region.
Šest meseci predsedavanja Savetu Evropske unije svakoj članici pruža priliku da se pokaže kao dobar domaćin, organizator ili dirigent za složene teme EU. Neke male i stare članice, kao što je Luksemburg, koji je 12 puta predsedavao Uniji, već su uvežbane za taj zadatak i potrebno im je samo par dodatnih saradnika kako bi organizovali sednice i konferencije, počinje svoju analizu Dojče vele, prenosi Tanjug.
Druge, čak i mnogo veće članice, u Briselu su na lošem glasu. Na primer Velika Britanija, koja sad napušta Uniju, tokom svojih predsedavanja redovno se pokazivala kao haotična, loše organizovana i bez mnogo nadahnuća.
Nemačka, najveća članica Unije, koja u drugoj polovini 2020. preuzima predsedavanje, na glasu je kao uporna i efikasna, ali i kao jako birokratska i pedantna. Nemci angažuju na stotine dodatnih diplomata u briselskom predstavništvu kako bi uspešno prebrodili tih šest meseci predsedavanja.
Hrvatska, najmlađa članica, koja je tek 2013. pristupila EU, tako će prvi put preuzeti predsedavanje u gotovo 200 radnih grupa i konferencija Saveta. Mnogi građani EU, ali i diplomate u Briselu, Hrvatsku poznaju tek kao obalu na kojoj provode odmor, ali sada hrvatska vlada ima priliku da pokaže i neke svoje druge strane, piše DV.
To bi moglo da funkcioniše, ocenila je politikolog Luiza Slavkova u jednom intervjuu za nemačku fondaciju „Kerber” nakon što je Bugarska predsedavala EU 2018. godine.
„U zavisnosti od veličine zemlje, predsedavajući uspevaju da u EU postave tek jedan ili dva svoja akcenta. Van toga, u suštini se samo nastavlja politika prethodnika”, rekla je Slavkova.
Ona, ipak, ocenjuje da je „Bugarska tokom svog predsedavanja zaista postala donekle poznatija u određenim krugovima evropskih novinara, političara, ali i preduzetnika.
„U svakom slučaju, bilo je više interesovanja za Bugarsku. To onda može da pomogne da se obori bar nekoliko uobičajenih predrasuda o nekoj zemlji”, smatra Slavkova.
To bi moglo da uspe i u slučaju Hrvatske. S tim što ostaje otvoreno koliko će taj efekat da potraje i koje konkretne posledice to može da ima po turizam, odnosno ulaganja u tu zemlju.
Hrvatske diplomate i službenici predvodiće na stotine sednica u Briselu, ali i predstavljati Evropsku uniju na svetskoj pozornici, na konferenciji o klimi, na sastancima na vrhu ili tokom poseta zemljama Azije ili Afrike.
Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman ima ambiciozne ciljeve. On želi da navede Francusku da odustane od veta kojeg je postavila protiv pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom. To francusko protivljenje ove jeseni je bio pravi diplomatski hladan tuš i za Evropsku uniju i za Hrvatsku.
Vrhunac hrvatskog predsedavanja trebalo bi da bude sastanak na vrhu o proširenju koji će se održati 6. i 7. maja u Zagrebu i na kome bi trebalo da se nađe izlaz iz tog ćorsokaka.
Diplomate u Briselu ne očekuju da će novajlija kao što je Hrvatska, koja je 2018. iz blagajne EU primila 660 miliona evra pomoći, biti domaćin koji će uspeti da nametne sporazum u kompleksnim temama kao što je budžet Evropske unije. Jer upravo traje žestoka svađa o srednjoročnom budžetu EU za godine do 2027. i tu se radi o milijardama evra.
Verovatno će te sporove da reši tek Nemačka kao predsedavajuća u drugoj polovini sledeće godine i koja je najveći platiša u budžet EU (13,5 milijardi evra godišnje). Ali Hrvatska može da pomogne i da Nemačkoj pripremi teren za sporazum već ovog februara kada će biti održan prvi vanredni sastanak na vrhu o budžetu EU pod predsedavanjem Hrvatske, ocenjuje DV.
No kada je reč o samom predsedavanju u EU, austrijski politikolog Anton Pelinka je u listu „Standard” povodom predsedavanja te zemlje 2018. upozorio da se ta uloga precenjuje. Savet EU već sada ima svog stalnog predsednika i od decembra je to Belgijanac Šarl Mišel. Zato Pelinka kaže: „Predsedavanje Savetu EU je pre svega dobra prilika da se dobro predstavite. Ili da tu priliku propustite”.
Milanović i Grabar-Kitarović pozvali glasače da ih podrže u drugom krugu/Ko će biti hrvatski predsednik odlučiće Škorovi glasači
Ulaznica za Pantovčak – Merčepa osloboditi, Vučića zabraniti
Zašto Slovenija konfiscira dio imovine Agrokora?
Pred predsedničke izbore u Hrvatskoj uvrede ne prestaju: Ustaški pozdrav im ne smeta, ali Srbi da se poklone braniteljima
Ekspert preporučio: EU sud nenadležan za spor Hrvatske i Slovenije
U trci za predsednika Hrvatske 11 kandidata
Migranti u predsjedničkoj kampanji u Hrvatskoj
Hrvatska ispunila uslove za članstvo u Schengen zoni
Hrvatska primer neevropskog ponašanja
Izbori u Hrvatskoj bez datuma i kandidata, Srbi uvek dobra tema
Goldštajn: Ustaški pozdrav je nacistički, a ustaše su banda
Migranti: Policija Hrvatske nas tuče motkama
HRW traži od hrvatske predsednice da zaustavi nasilje prema migrantima
|
