|
ANDRIĆGRAD – Proslavljeni filmski reditelj Emir Kusturica, nakon nastupa književnice Herte Miler u Jugoslovensom dramskom, poručio je da je organizator pogrešio kada ju je pozvao na Sajam knjiga, te da je trebalo da se dogovore sa nadležnima i pozovu je na vojnu paradu ili u Kragujevac, gde bi morala da položi cveće i da ćuti.
Milerovoj nije bilo mesto gde se sakupljaju jubitelji književnosti, naveo je Kusturica u svom reagovanju na istup nemačke književnice, dobitnice Nobelove nagrade za književnost, koja je na tribini u Jugoslovenskom dramskom, održanoj u organizaciji Ambasade Nemacke i Sajma knjiga, navela da su „Srbi sami sebi naneli patnju i da je vojna intervencija legitimno sredstvo”.
Kusturica, naime, smatra da Milerova preferira vojnostrateški put do nacionalnog osveštenja, radijaciju koju uranijumske bombe ostavljaju u prostoru i da ne veruje u efikasnost metafore i književnog izraza.
„Da smo bili pametni i učinili tako, nema sumnje, bilo bi mesta da se upriliči predavanje Herte Miler u Jugoslovenskom dramskom na temu - 'Uticaj uranijuma na osveštenje zabludele Evropske nacije!' I, uz takav povod bi do kraja shvatili njen svetonzor (umwellt)”, naveo je Kusturica u svom tekstu objavljenom na portalu Iskra, elektronske novine Andrićgrada.
Pretpostavlja, kaže, da bi u okolnostima vojne parade otvorila srce i poistovetila i Sovjetski Savez sa Ruskom Federacijom, te pokušala da nas ubedi da je oslobađanje Beograda 1944. bilo relativno i da je došlo vreme za podizanje spomenika nacističkim vojnicima!
„Ne sumnjam da bi ona do kraja izrazila svoju humanost konstatacijom da su i oni bili ljudi. Okreni obrni, po onome što je izgovorila u pozorištu, ona je htjela da kaže 'u stvarnosti je sve kao i u fudbalu gđe na kraju, u drugom poluvremenu svakako pobjede Njemci'“, istakao je proslavljeni reditelj.
Ima mnogo načina da se sretnemo sa Hertom Miler, konstatuje Kusturica i dodaje da je možda, ipak, bilo najbolje da Milerovu pozovemo, nekoliko dana ranije u Kragujevac.
Tamo bi je, kaže, protokol naterao da položi cveće na gubilište kragujevačkih đaka i profesora i što je najvažnije, morala bi da ćuti.
„Posle onoga što je izgovorila u Jugoslovenskom dramskom tako bi bilo najbolje. Pokazalo se, naime, da kada nobelovka govori rečnikom vojnikinje, otme joj se ono što literatura ne trpi. U svoje ime i pod firmom Nobelove nagrade opravdava civilne žrtve. Doduše sve to čini, kako kaže, ne zbog sebe, nego u našu korist. Alfred Nobel se prži u grobu jer njegov laureat tvrdi da je upotreba dinamita i gorih naprava zdrava stvar za ljudski rod i osveštenje nacije!!!”, ističe Kusturica.
Greška je, dakle, što je Herta Miler pozvana na Sajam knjiga, jasan je Kusturica i dodaje da je naše gostprimstvo mogla da oseti, recimo, i kao gost Sajma automobila. „Ista zgrada samo nekoliko meseci ranije. Ono jeste da kod nas ima više posetilaca na Sajmu knjiga nego automobila, ali našao bi se tu neki njen obožavalac koji voli 'mercedes'. Tu bi popila iskreni aplauz i uz nekoliko selfija osećala bi se komotnije”, naveo je.
Zamišlja, kaže, Hertu Miler kraj „mercedesa konvertibl”, ponosna kao oni vojnici koji su umarširali u Beograd aprila 1941. nakon bombardovanja, koje je bilo mnogo slabije, tvrde stručnjaci, njene kolege, od onog kojeg je izveo NATO 1999.
„U vremenu kada smo odrastali Herta Miler i ja (ona je samo godinu dana starija od mene), presudnu ulogu na mišljenje ali i na svetonazor nisu igrale ideološke pouke koje je ona iskopirala iz vremena sovjetske okupacije Rumunije i izgovorila u Jugoslovenskom dramskom u pozorištu. To su činile knjige i filmovi. Može se pretpostaviti da smo u isto vreme čitali Solženjicina i patili za zatočenicima poput Denisa Denisoviča. Kada smo gledali „Blago Sijera Madre” ili kasnije Brus Lija, srce nam je kucalo za progonjenim ili poniženim i po pravilu smo stajali na strani slabijih”, naveo je Kusturica.
To su, seća se, bila vremena kada je reč bila tvrđava, a ne, kako kaže, kurva, kao danas.
„Herta Miler nas uči da je takvo mišljenje izanđalo i čini se kao da se još uvek rve sa vampirima koji do nje stižu u obličju Nikolaja i Helene Čaušesku. Zbog te traume ona veruje kako su NATO bombe po Srbiji obezbedile da se oni nikada neće vratiti! Jer, da nije tako i da ima pravde, Nobelova nagrada bi umesto Herti Miler 2009. godine bila uručena najvećem živom austrijskom piscu Peteru Handkeu!”, zaključio je Kusturica.
Miler: Srbi sebi naneli patnju i sa tim moraju da žive
Počeo 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga
Otvoren Muzej savremene umetnosti
Sajam knjiga: Na "književnom vatrometu" od nobelovke do princa Lihtenštajna
Matici srpskoj remek-dela na poklon
Ljubiša Ristić: Usred smo zavere sa neizvesnim ishodom
Počeo 8. „Bosifest“
Otvoren 49. BEMUS: Glinka pred beogradskom publikom
Više od 20 sastava na 33. Beogradskom džez festivalu
Nemački ambasador Aksel Ditman otvorio 6. GeteFest
Završen 51. Bitef: "Olimp" na vrhu
Priznanje za "Kustendorf" : „Kustendorf“ među 25 svetskih festivala koji su najviše „kul“
"Žika Pavlović" mladoj Hani Jušić
Počinje 51. BITEF: Uz televizor 24 sata
Zelenović: Osvojili smo evropsko prvenstvo u filmskim festivalima
Žika Pavlović za Kustu
Darko Bajić: Evropa ima i od nas šta da uči
|
