|
Britanski portal Ekspres objavio je listu zemalja koje prete stabilnosti Evropske unije zbog snage njihovih evroskeptičnih partija, a u tu grupu svrstana je i Srbija. Odnos Brisela prema katalonskoj krizi oslabilo je evropske aspiracije Beograda, navodi portal. Posle izbornog uspeha desničarskih partija u više zemalja ove godine, njihova snaga biće testirana i na izborima 2018.
Ekspres navodi da je EU u novoj krizi pošto su na nedavnim izborima u nekoliko zemalja članica odlične rezultate ostvarile desne evroskeptične stranke, što bi moglo da rezultira izlaskom još neke države iz Unije.
U grupu zemalja koje bi mogle da naruše stabilnost EU britanski Ekspres svrstao je i Srbiju, za koju se navodi da "održava jake veze s Moskvom i odbija da uvede sankcije Rusiji posle pripajanja (ukrajinskog poluostrva) Krima 2014. godine".
"Mada Srbija nije članica EU, njeno nastojanje da se pridruži bloku izgleda da je oslabljeno zbog načina na koji EU rešava katalonsku krizu", navodi britanski portal.
Ekspres podseća da je "proevropski lider" Aleksandar Vučić optužio Brisel za licemerje i dvostruke standarde zbog "različitog stava o separatistkičkim krizama na Kosovo i u Kataloniji".
Pored Srbije, među zemljama koje zbog jačanja populističkih snaga ugrožavaju EU nalaze se i Češka, Austrija, Italija, Poljska, Mađarska, Francuska, Holandija, Nemačka, Švedska i Finska, navodi britanski portal.
U parlamentima sve više antievropskih poslanika
Birači širom Evrope odbacuju principe i politike EU i sve više glasaju za evroskeptične i populističke partije, što izaziva strah u Briselu da bi Bregzit mogao da podstakne talas antievropskih osećanja.
Češka je u tekstu izdvojena kao najnoviji primer takve zemlje, pošto je na parlamentarnim izborima 20-21. oktobra najviše glasova - 29,6%, osvojila Akcija nezadovoljnih građana (ANO) koju vodi, kako se navodi, "evroskeptični, antiimigrantski, proruski milijarder" Andrej Babiš.
Krajnje desna stranka Sloboda i direktna demokratija biznismena Tomija Okamure, koja se zalaže za izlazak Češke iz EU i "zaustavljanje islamizacije Češke", na četvrtom je mestu sa 10,6% glasova i mogla bi da formira novu vladu sa strankom ANO. To bi dalo jasan znak okretanja od EU u Pragu, navodi britanski portal.
Ekspres navodi i primere Austrije i Nemačke, u kojima su na izborima u poslednjih mesec dana zapažen rezultat imale nacionalističke stranke. U Nemačkoj je krajnje desna Alternativa za Nemačku osvojila 13% glasova i postala treća najjača stranka. To je prvi put posle skoro 60 godina da je otvoreno nacionalistička partija ušla u Bundestag.
U susednoj Austriji, na izborima sredinom oktobra prva dva mesta zauzele su stranke koje su u kampanji naglašavale čvrst stav prema imigraciji i islamu. Narodna partija Sebastijana Kurca će verovatno formirati vladu sa krajnje desničarskom Slobodarskom partijom, što se ne bi mnogo dopalo brisleskoj eliti.
Pobede Kurca i Babiša pokazuju rastući trend kritika koje manje članice upućuju liderima EU, zbog sve većeg nezadovoljstva jer su ignorisane u briselskoj hijerarhiji.
Ranije ove godine, na izborima u Francuskoj i Holandiji antievropski kandidati Marin Le Pen i Gert Vilders bili su nadomak pobede, a i dalje predstavljaju pretnju njihovim vladama.
Sve veći jaz otvara se i između Poljske i EU, posle izbora Andžeja Dude za predsednika 2015. Brisle je ranije ove godine kritikovao reforme pravosuđa u Poljskoj, zbog čega je došlo do razmene oštrih reči između evropskih i poljskih zvaničnika.
Novi testovi na izborima 2018.
Parlamentarni izbori će 2018. godine biti održani u više članica EU u kojima postoje jaka antievropska, antiimigrantska ili separatistička osećanja.
Ekspres navodi i Mađarsku kao zemlju koja preti stabilnosti EU. Mađarski premijer Viktor Orban jedan je od najglasnijih kritičara EU, a Brisel je osuđivao njegovu odluku da podigne ogradu na granici sa Srbijom kako bi sprečio ulazak migranata. Orbanu će glavni protivkandidat na izborima 2018. biti Socijalistička partija (MSZP).
U Skandinaviji, piše Ekspres, antiimigrantski pokreti, kao što su Švedske demokrate i Istinski Finci, prete da poremete odnose severne Evrope i Brisela.
Pretnja dolazi i sa juga Evrope, sa parlamentarnim izborima koji će 2018. biti održani u Italiji. Populistički Pokret pet zvezdica, koji postaje sve popularniji, zagovara izlazak iz evrozone, što bi moglo ozbiljno da zabrine evropske lidere.
Takođe postoji zabrinutost zbog separatističkih pokreta u bogatim italijanskim regionima Lombardiji i Venetu, čiji su građani 22. oktobra glasali za veću autonomiju.
Srbija ne može sedeti na dve stolice
TAIEX: Mediji u Srbiji pod stalnim pritiskom vlasti
Jeremić: Treba nam jedinstvo
Janković na protestu PSG: Borimo se da sačuvamo naše glasove od kradje
Pištaljka: Sumnjiv konkurs za medije u Beogradu
Ruski i srpski Dan oslobođenja
Fratini: Zatvaranje poglavlja sa Srbijom i Crnom Gorom moguće do 2021. godine
BIRODI: Vučić u medijima četiri puta zastupljeniji od Ane Brnabić
Vučić: SNS ima čiste pare
Vučić: Zameraju nam zbog deklaracije, a nisu je ni videli
Usvajanjem četiri zakona završena sednica parlamenta
BIRN: Agencija podnela prijavu protiv SNS za pranje novca
Sto dana vlade: Penzije veće 5, a plate 10 odsto
Beogradski bezbednosni forum: Berlinski proces drži Zapadni Balkan u fokusu EU
Evropska federacija novinara šalje medjunarodnu misiju u Srbiju zbog stanja u medijima
|
