Krsna slava, Đurđevdanska molitva i kolo na listi Uneska
Izvor: agencije
Datum: 07 .05 . 2014
Na reprezentativnoj Uneskovoj listi nematerijalne kulturne baštine, u društvu tanga i flamenka, naći će se krsna slava, Đurđevdanska molitva i kolo. Nacionalna lista Srbije sadrži 21 nominaciju, a kolo - kao predlog Centra za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije, trebalo bi da bude uvršteno do kraja 2015. godine.
Na našim prostorima kolo se igra skoro dva veka. Zaštitni je znak Srba, ma gde živeli, ima mnogo naziva, a najpoznatije je kao Moravac, Radojkino, Žikino kolo ili Kukunješte.
„To su brojni nazivi. Ima ih više od 200 za jedan te isti igrački obrazac. Najčešće ga prati dvočetvrtinska muzika različitih melodija. Ta igra, odnosno stotaktni igrački obrazac, simetrično je raspoređen po prostoru u desno i u levo i svi ga znaju i igraju skoro dva veka na našim prostorima“, objašnjava profesorka Olivera Vasić sa Katedre za etnomuzikologiju Fakulteta muzičkih umetnosti.
Na reprezentativnoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska naći će se pod nazivom „Kolo", tradicionalna igra u Srbiji. Pored kola i krsne slave. Srbija je, uz podršku nekoliko zemalja okruženja, podnela i kandidaturu za Đurđevdan.
„Đurđevdanska molitva je običajna praksa u kojoj su sadržani stari prehrišćanski elementi koji su se u nešto modifikovanom obliku održali do danas. Sama činjenica da se u običaju nalaze prehrišćanski elementi čini ovaj običaj specifičnim i samim tim zaslužnim za kandidaturu na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine“, kaže Jelena Kurtić iz Zavičajnog muzeja u Knjaževcu.
Meštani Vrtovca, staroplaninskog sela u opštini Knjaževac, vekovima čuvaju običaj proslave Đurđevdana sa obrednim klanjem jagnjeta pred zavetnim krstom.
Đurđevdan, koji proslavlja snagu nove rodne godine, osim pravoslavnog, obeležava katoličko i muslimansko stanovništvo. Praznik posvećuju deci. Porodica Komina praznik posvećuje desetomesečnoj Tei.
„Najosnovnija stvar da se pripremi je pečeno jagnje ono sve drugo je ko šta ima, jer se smatra da je to slava svih, i bogatih i siromašnih. Nije sramota i nemati i tako da šta je Bog dao to iznesemo“, ističe Sejdo Komina.
Posle Svetog Nikole, Đurđevdan je najveća slava. Po verovanju, na današnji dan sreću se zima i proleće. Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se bacaju u vodu.
