Džulijan Asanž, osnivač čuvenog sajta "Vikiliks" i zatočenik u privremenom azilu u ambasadi Ekvadora u Londonu, nedavno je primetio: "Najmoćnije sredstvo za nadgledanje pojedinca danas je internet. Kad privatna firma, kao što je „Fejsbuk“, u svakom trenutku poseduje milijarde podataka i informacija, onda je vreme da se zapitamo kako da se pojedinac odbrani od nadzora i kontrole nad njegovom privatnošću".
Ričard Stolman, najistaknutiji borac za "slobodni internet", osnivač Fondacije za slobodni softver, "Fejsbuk" je nazvao "mašinom za digitalni nadzor ljudi" o kakvoj je Staljin mogao samo da sanja.
Tamne strane članstva u društvenim mrežama pokušali su da objasne prof. dr Dragan Prlja i mr Andreja Diligenski u knjizi "Fejsbuk i pravo", koja je u petak predstavljena na Pravnom fakultetu u Beogradu. Prema njihovim rečima, ova knjiga nije propaganda protiv "Fejsbuka", već uputstvo koje se treba pročitati pre nego što se pristupi društvenim mrežama.
Prlja i Diligenski upozoravaju da u Americi, EU, a ni kod nas, nema pravne regulative kojom se privatnost na društvenim mrežama, kao ljudsko i ustavno pravo, može zaštititi. Jednostavno rečeno, politika i pravo su u velikom zaostatku za tehnologijom.
- Kada kompanija "Fejsbuk" u 2013. godini ostvari zaradu od 3,7 milijardi dolara i ako se taj profit ostvaruje, a korisnici ne plaćaju usluge, jedini ispravan zaključak je da oni nisu mušterije, već roba, odnosno valuta kojom se trguje - priča dr Dragan Prlja. - Sa milijardu korisnika "Fejsbuk" je uspeo da sakupi ličnih podataka koliko nijedna vlada na svetu nije. Kada govorimo o "Fejsbuku", govorimo o najvećoj, i to privatnoj, državi na svetu, koja ima najbrojnije stanovništvo sa svim njihovim podacima, imenima, zanimanjima, navikama, prijateljima, sa biometrijskim podacima, informacijama šta vole, šta bi kupili, gde bi putovali... I, kako zarađuje "Fejsbuk"? Tako što trguje svojim informacijama, odnosno našom privatnošću.
"Fejsbuk" dolazi do informacija na dobrovoljnoj osnovi korisnika. Alati preko kojih se informacije sakupljaju su "kukiji", opcija "lajk", pristup aplikacijama...
Pravo na privatnost utemeljeno i članom 8. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (gde pripada i pravo na zaštitu podatka o ličnosti) ovde pada u vodu.
Pravno gledano, u Americi je situacija drugačija. Tamo ne postoji institucija ni zakon koji građanima garantuje ovu ljudsku slobodu.
Prema rečima mr Andreja Diligenskog, "pobunu" protiv zloupotrebe društvenih mreža, odnosno korišćenja ličnih podatka korisnika bez njihove saglasnosti, u Evropi je započeo Maks Šrems. Njegova grupa "Evropa versus Fajsbuk" podnela je niz tužbi protiv ove društvene mreže, zbog kršenja prava EU na privatnost ličnih podataka, pred jedinim nadležnim sudom u Dablinu.
Pakao po korisnike nastaje u trenutku kada zbog zloupotreba privatnosti zatraže da izbrišu svoj digitalni trag sa mreže - nastavlja Diligenski. - "Fejsbuk" nudi deaktivaciju profila čime profil nije trajno obrisan već vas čekaju da se eventualno vratite.
Naravno, u međuvremenu, čuvaju i koriste podatke. Postoji opcija, koja se teško nalazi, da trajno obrišete profil i zato morate prvo da pošaljete zahtev. Sledi period čekanja da to kompanija odobri. Ukoliko se u međuvremenu ipak ulogujete kao korisnik, vaš nalog za trajno brisanje se ukida.
Diligenski dodaje da je upravo zbog Šremsa "Fejsbuk" nedavno, po ko zna koji put, promenio politiku privatnosti. Korisnici su "intervjuisani" o potrebi zaštite svojih podataka na ovoj društvenoj mreži. "Glasalo" je samo 0,038 odsto članova, ali je, između ostalog, "izglasano" da "Fejsbuk" može zadržati podatke korisnika - kako bi im se "omogućile ostale usluge".
Novu odredbu prema kojoj se "Fejsbuk" samoovlašćuje za kontrolora svih ličnih podataka korisnika, Šrems je nazvao "potpunom eksproprijacijom svih ličnih podataka članova Fejsbuka".
Najveći udarac zloupotrebi naših privatnih podataka na drušvenim mrežama zasad, zadao je američki obaveštajac Edvard Snouden otkrivajući aferu "Prizma", juna 2013. godine. On je izneo u javnost da je Američka agencija za bezbednost NSA šest godina pratila sve podatke i komunikacije miliona ljudi na društvenim mrežama. "Majkrosoft" je tako podatke prosleđivao u NSA od 2007, "Jahu" i "AOL" od 2008, "Gugl" i "Fejsbuk" od 2009, "Jutjub" od 2010. a "Epl" od 2013. godine. Celokupna korespondencija na "Gugl mejlu", poruke na "Fejsbuku" i "Tviteru", dostupne su "Velikom bratu".
- Oko 11 miliona ljudi napustilo je "Fejsbuk" posle ovih saznanja - dodaje Diligenski i ističe da danas nije sasvim jasno da li je svet više u opasnosti od terorizma ili tiranije.
EVROPSKI TREZOR
U gradu Lulea u Švedskoj gradi se centar za skladištenje podataka "Fejsbuka" za Evropu, na površini veličine 11 fudbalskih igrališta. Ovo mesto nalazi se u blizini polarnog kruga i odabrano je prevashodno zbog prosečne temperature vazduha i samim tim lakšeg hlađenja farme servera sa podacima. Kako objašnjava Diligenski, Švedska je izabrana i zbog toga što je po tamošnjoj legislativi dozvoljeno presretanje i transfer svih elektronskih komunikacija, te se nadzire i internet i telefonski saobraćaj. Dozvoljena je i distribucija ličnih podataka državnim vlastima u inostranstvu.
SLUŽBENA TAJNA
Maks Šrems tražio je od "Fejsbuka" da mu dostave podatke koje su skupili o njemu za tri godine članstva. Dobio je 1.222 stranice A4 formata ličnih podatka. Sačuvano je apsolutno sve o njemu, od političkog i seksualnog opredeljenja, do podataka na kojim je sve manifestacijama bio. U bazi podataka kompanije ostale su sačuvane i informacije koje je on svojevremeno obrisao. Šrems je insistirao da nije dobio sve podatke o sebi, a iz kompanije mu je odgovoreno da su one vlasništvo "Fejsbuka" i "službena tajna"!
