Tim od petnaestak okeanografa iz Hrvatske, Italije i Slovenije istraživao je Jadransko more tokom protekle dve godine i razultate objavio u međunarodnom naučnom časopisu Okean sajens.
Merenja su pokazala do sada najveću poznatu gustinu vode u Jadranu od 30,6 kilograma na 1000 litara. Takođe, zabeležena je najniža temperatura vode od 3,9 stepeni Celzijusa na dubini od 24 metra u Tršćanskom zalivu.
Salinitet u severnom delu Jadranskog mora povećao se do 38,5, što je najveća ikad zabeležena koncentracija soli u tom delu mora.
Snažna dugotrajna bura pokrenula je izuzetno hladnu i gustu vodu u Tršćanskom zalivu, kao i njeno strujanje uz morsko dno prema južnom Jadranu, objašnjava doktor Ivica Vilibić sa Instituta za okeanografiju i ribarstvo u Splitu.
„Morska struja je prema našim procenama dostigla brzinu između 30 i 40 centimetara u sekundi, što je za vetar s čijom se brzinom susrećemo svakodnevno možda malo, ali je za morske struje veoma mnogo“, dodao je Vilibić.
Struja je pre dve godine za dve do tri nedelje došla do Jabučke kotline i usporila dok je nije napunila, a potom nastavila prema jugu, pa je iduća tri do četiri meseca snažno uticala na okeanografska dešavanja, ne samo Jadranskog, nego i istočnog dela Sredozemnog mora, navode naučnici.
Osim u Jabučkoj kotlini ona je napunila i priobalne delove istočnog Jadrana, gde se hladna voda zadržala i do godinu dana. Stručnjaci su pomno pratili uslove nastanka i kretanja tih struja.
Pored snažnog delovanja struja, formiranju tako guste vode doprineo je smanjeni dotok jadranskih reka, na prvom mestu reke Po.
Profesor na PMF-u Univerziteta u Zagrebu Damir Viličić napominje da je bura važna za razvoj morskih organizama.
„Bura obogaćuje dubine Jadrana kiseonikom, što je važno za njegov živi svet“, objasnio je Viličić.
Snagu istočnojadranske ulazne struje menja desetogodišnja jonska oscilacija, koja omogućava dopremanje bogatije vode iz zapadnog dela Sredozemnog mora u Jadran.
