Kako javljaju radio-amateri... Ovo je bila jedna od rečenica kojom su započinjale gotovo sve vesti tokom 78 dana NATO bombardovanja naše zemlje. Organizovani u desetak lokalnih i regionalnih "Radio-mreža za opasnost", radio-amateri Srbije su tih strašnih dana svojoj upravnoj stanici slali desetine hiljada informacija sa terena, koje su mnogo koristile, pre svega, službama spasavanja i civilnoj zaštiti.
Osim toga, veruje se da su za to vreme poslali i više od 30.000 humanitarnih poruka uspostavljajući veze između rastavljenih članova mnogobrojnih porodica, naročito onih sa Kosova i Metohije. Za sve što su u danima agresije učinili za državu i narod, po okončanju rata bili su među 30 organizacija odlikovanih Ordenom zasluga za narod.
Želeći da javnost podsetimo na njihov nemerljiv doprinos, ali i da saznamo kako se pripremaju za predstojeći jubilej (devet decenija radio-amaterizma u Srbiji), posetili smo Radio-klub "Novi Beograd", centar u koji su se, tih ratnih dana, "slivale" sve informacije srpskih radio-amatera.
- Nemamo, nažalost, sa čim da vam se pohvalimo pošto se poslednjih godina, kao i većina radio-klubova u Srbiji, borimo za opstanak - kažu, za "Novosti", Siniša Radulović, zamenik predsednika Saveza radio-amatera Srbije i Zoran Vukelić, predsednik novobeogradskog kluba. - Šansu da opstanu imaju samo klubovi čiju važnost je prepoznala lokalna samouprava, a oni su malobrojni. Više puta smo konkurisali za dobijanje sredstava, ali smo svaki put odbijeni. Zašto - ne znamo!
Podsećaju i da u Agenciji za privredne registre ima oko 80 klubova, da Republički savez ima oko 900 članova, ali pošto svi radio-amateri ne moraju da budu članovi Saveza, procenjuje se da ih širom zemlje, sa licencom ima još pet puta više.
- Koliko možemo da pomognemo pokazali smo ne samo tokom NATO agresije, nego i za vreme velikih požara, poplava, snežnih nevremena i drugih elementarnih nepogoda. Zato želimo da sa državom imamo partnerski odnos. Sve zemlje u okruženju su, kao i većina država u svetu, svoje radio-amatere priključili štabovima za vanredne situacije. Samo Srbija to nije uradila iako imamo znanje, opremu, infrastrukturu i licence Republičke agencije za telekomunikacije, a i po zakonu smo udruženje od posebnog interesa za državu - objašnjavaju Žika Petrović i Dragica Ivanović i naglašavaju da, zahvaljujući trudu i zalaganju pojedinaca, Srbija kao nijedna zemlja u regionu ima mrežu repetitora po visokim brdskoplaninskim tačkama.
Pitaju se naši sagovornici i zašto ih država, kada je reč o zakupu prostorija, tretira kao poslovnu kompaniju kada se jasno zna da znanje ne mogu i ne smeju da "prodaju" na tržištu. S druge strane, jasno je i da ako otkažu savremene brze komunikacije, radio-amateri mogu da rade, jer njihov prostor radio-talasa niko ne može da prekine, osim da ometa, ali i za to ima leka.
-Radio-amateri su vrsni poznavaoci elektronike i tehnike, entuzijasti i praktičari, nenadmašni improvizatori, obučeni i osposobljeni da radio-veze uspostave i u najtežim uslovima. Ako sve veze "puknu", u stanju smo da za prenos i odbijanje talasa iskoristimo čak i površinu Meseca ili polarnu svetlost, kao i svoje "kutije" na veštačkim satelitima - tvrde naši sagovornici i podsećaju i da se u vreme agresije, od pojedinih članova rukovodstva NATO moglo čuti da im "nije problem da uništavaju srpsku telekomunikacionu tehniku, ali da radio-amaterima ne mogu ništa".
SVETSKI PRVACI
- S obzirom na to da imamo mnogobrojna priznanja osvojena na svetskim i evropskim takmičenjima, ali i neke primerke stare radio-opreme, verovali smo da ćemo u 90. godini radio-amatera Srbije imati i mali muzej. Odličja još čuvamo, ali smo deo stare opreme, nažalost, morali da "odložimo" u tehnički otpad - pričaju naši sagovornici i kažu da su i pored svih teškoća naši radio-amateri, predvođeni Aleksandrom Novovićem, aktelni svetski i evropski prvaci u multikategoriji "Vorld vajd".
