Sam po sebi svojevrstan istorijski muzej, Sremski Karlovci, odnedavno ima još jedan muzej, apsolutno jedinstven ne samo u Srbiji, već i u svetu. Slikarka Jovana Popović Benišek je u svojoj staroj, ali prelepo renoviranoj kući u Ulici mitropolita Stratimirović 72, otvorila Muzej šibica. U njemu je spas od zaborava, i propadanja, našlo više od 25.000 kutija i nalepnica koje su, kroz otprilike dva veka, koliko je prošlo od kada je Englez Džon Voker izumeo fosforne šibice kakve se koriste i danas, krasile njihova pakovanja.
- Ovo je, zapravo, zbirka koju je, počev od 1950, kada je živela i radila u Parizu, počela da skuplja moja pomajka Jasna Novak, rođena Beograđanka, i, u međunarodnim okvirima, poznata glumica svog vremena - objašnjava domaćica „Novosti“. - Ona je završila glumačku akademiju u Pragu, godinama radila na relaciji Prag - Pariz - Rim, da bi se kasnije vratila u rodni grad.
Novakova je sa sobom donela kolekciju u kojoj su kutijice raznih oblika i veličina, i nalepnice koje su, uz ostalo, i svojevrsna svetska istorija industrijskog dizajna. Na njima su reprodukcije dela velikih slikara, najznačajnije građevine, narodne nošnje, predstavnici životinjskog carstva... I sve to iz bukvalno svakog dela planete, od Saverne i Južne Amerike, preko evropskih zemalja i carske i one potonje Rusije, do Japana i drugih zemalja Dalekog istoka, Novog Zelanda, Australije...
- S obzirom na ograničen prostor, sve to, naravno, ne može da se izloži odjednom, pa pravim tematske izložbe. Trenutno su to primerci koji govore o vremenu od nastanka Kraljevine SHS do današnjih dana. Na sačuvanim kutijama i nalepnicama može da se prati burna istorija našeg mikroprostora, odnosno smenjivanje raznih država, pa su tu, recimo, i kutije iz okupirane Srbije ili iz NDH - kaže Jovana Popović Benišek.
Najstariji primerci u kolekciji imaju i po 170 godina, a zašto je Jasna Novak izabrala baš svet šibica, tajna je koja je 2002. zajedno s njom otišla u večnost. Tek, svetlost je, možda, i zato što se to desilo dok je živela u Gradu svetlosti, bila njena strast. Bila je član više međunarodnih društava filumenista ili ljubitelja svetlosti, pa su zahvaljujući tome na njenu beogradsku adresu godinama stizale današnji eksponati u muzeju u Karlovcima.
- Mada sam o tom njenom svetu tada znala malo, pred kraj života sam je pitala mogu li da uzmem kolekciju, jer mi je, prosto bilo žao da nešto tako lepo propadne - kaže vlasnica karlovačkog muzeja. - Ona je to, naravno, dozvolila, da bih docnije, kada sam se upustila u istraživanje, shvatila da je reč o čudesnom bogatstvu koje dopunjavam i danas. Šibice iz celog sveta mi, naime, donose prijatelji, a molim i sve one koji, u nekoj fioci, na tavnu ili bilo kom drugom skrajnutom mestu, imaju neki primerak da ga pošalju ovom muzeju, tu će biti najbolje i najbrižnije sačuvan.
PRVA PREVELA HAVELA
Pored glume i dramaturgije, Novakova se vrlo uspešno bavila i prevodilaštvom. Prva je sa češkog na srpski prevela knjige Vaclava Havela, a na češki prevodila značajne srpske i jugoslovenske pisce 20. veka, poput Ljubomira Simovića ili Ranka Marinkovića. U muzeju u Karlovcima je i njena bronzana bista, rad poznatog vajara Sretena Stojanovića.
VREDNOST
Koliko njena kolekcija vredi u novcu, Jovana ne može ni da pretpostavi, ali ta vrednost, sigurno, nije mala. Jer, na primer, na sajtovima specijalizovanih kuća za prodaju kutija ili nalepnica za šibice, nijedan primerak iz 19. veka nije jeftiniji od deset dolara. Neke kutije, poput srebrne, veoma popularne u Rusiji početkom 20. veka, koštaju i 700 dolara.
