Posle svetske premijere na ovogodišnjem Berlinalu, francuski spektakl "Lepotica i zver" stigao je pred publiku 42. Festa, zajedno sa rediteljem Kristofom Gansom, poznatim scenaristom, producentom, filmskim autorom i kritičarem.
On se pred projekciju svog filma, nove verzije popularne bajke, poklonio gledaocima u Sava centru, zajedno sa glumicom Mirijam Šarlins. Uz Leu Sejdu, Vensana Kasela, Eduarda Norijega... ona igra jedan od glavnih likova.
Gansov scenario bazira se na najranijoj verziji bajke iz zbirke Gabrijel - Suzan - Velnev "Mladi Amerikanci i morske priče" iz 1740. godine, a posebnu inspiraciju, kako je izjavio za "Novosti", našao je u ekranizaciji "Lepotice i zveri" Žana Koktoa iz 1946, koja je i jedna od najznačajnijih i najpoetičnijih:
- Pronalazeći junake svojih filmova u bajkama i fantazijama, Kokto, koji je jedan od najvećih evropskih umetnika, istraživao je stvarni svet oko sebe, a od gledalaca je tražio malo "dečje radoznalosti i hrabrosti". Kada je on pravio svoju verziju "Lepotice i zveri", to je bio kraj Drugog svetskog rata i oslobođenja od nacista, i film je prepun čežnje za slobodom, mirom, plemenitošću i životom nasuprot smrti.
* Da li to znači da ste već samim odabirom da režirate bajku pokazali šta hoćete da kažete o ovom našem vremenu?
- Jesam, i to je razlog zašto danas imamo potrebu da prepričavamo bajke za odrasle i decu, i to svaki put u kontekstu trenutka u kome se nalazimo. U mojoj verziji "Lepotice i zveri" fokusirani su problemi koji dotiču današnju Evropu, a to je ekonomska kriza i finansijska propast malih, poštenih ljudi koji se ne snalaze u okolnostima manipulacije i zastrašujuće moći novca. Zato sam akcenat stavio na propast oca, što kod Koktoa, recimo, nije slučaj.
* Vaša "Lepotica i zver" ima nove pouke, jedna je i to da se moramo pobuniti protiv pohlepe koja je zavladala ljudima. Ali, postavlja se pitanje postoji li danas uopšte humana ideja sveta, ili zaista možemo da je vidimo samo u bajkama?
- Vrlo je zanimljivo pričati o pobunama kroz bajke. U Čehoslovačkoj su veliki autori u vreme komunizma pravili filmove u kojima su pobunjeničke poruke stavljali u bajke, i za mene najupečatljivija adaptacija "Lepotice i zveri" nije Koktoova, ona je najpoetičnija, nego ona iz 1978, koju je uradio Jirži Mencl. Ono što smatramo najnaivnijim radovima, to je i najpogodnije za poruke pobune, jer postoji ta igra sa simbolikom. Činjenica je, naravno, da evropsko društvo nije spremno na promene, na "pobunu", da ljudi svoje nezadovoljstvo i način otpora sadašnjem stanju još nisu uspeli da definišu. To ukazuje na društvo bez ideologije, u kome se kategorija demokratije podrazumeva sama po sebi, ali u kome su velike, revolucionarne ideje istrošene, pa se ponovo traga za novim odgovorima na stara humanistička pitanja. Ali, svaki pojedinac treba da nađe svoj razlog da bi se pobunio. To je dragoceno. U mojoj "Lepotici i zveri" postoji nova, centralna pouka u filmu, a to je da možemo da proživimo život s ljubavlju i snovima, bez gramzivosti i pohlepe, i da tako prevaziđemo svaki problem. A kada adaptiramo neki tekst, i hoćemo da damo prednost našem konceptu, prosto smo navedeni da "izdamo" original.
* Šta smatrate najvećom "izdajom" u svom filmu u odnosu na originalnu priču?
- Najveća "izdaja" je sam kraj filma - zver se ne vraća u ljudski život kao princ, već kao običan čovek koji mora da radi na imanju, koji je jednostavan, skroman, topao, koji voli svoju porodicu i ljude, i zna da najveće bogatstvo čine kreativnost, rad, lična sreća i vera u sopstvenu sudbinu. To je jedan od odgovora kapitalizmu danas, on jeste naivan, dečji, iskren, ali zato i radimo bajke.
* Magična moć u "Lepotici i zveri" raspoređena je kroz pet različitih stvari: konja, ogledalo, ružu, ključ i rukavicu. Možete li da objasnite te simbole?
- Konj predstavlja snagu čoveka, ogledalo je naša lična i kreativna prošlost. Ključ je tehnika pomoću koje pravimo neko delo, a ruža je lepota i cilj. Rukavica je plemenitost, u nju su uključeni koncepti ponosa, hrabrosti i vaspitanja. Ostalo je bajka.
VREME BLOKBASTERA
* Zanimljivo je da ste na početku karijere pravili art filmove, a sada ste okrenuti hororu i blokbasterima. Šta je, po vama, budućnost filma?
- Nadam se da će budućnost filma biti evropska, zato što Evropljani imaju načina da prave filmove sa razumnim budžetima. To može da zvuči i kao industrijsko pitanje, ali američka produkcija je otežana činjenicom da njena rentabilnost više ne može da opstane samo u Americi, i mora da se prodaje van zemlje. Sa "Lepoticom i zveri", filmom koji je koštao trideset i tri miliona evra, hteo sam da pokažem da i evropski film može da se napravi sa puno para, ali ipak sa manje nego u Americi. A ako je reč o žanrovima, svi me zanimaju. Zanima me da način na koji ću da prenesem najprimitivniji oblik filma, i dalje funkcioniše sa mladim generacijama. Živimo u vremenu blokbastera, i ne možemo ništa protiv toga.
