Reditelj Jagoš Marković na ovogodišnjim 65. Dubrovačkim letnjim igrama, postaviće na scenu letnjikovca „Skočibuha“ - Šekspirovog „Romea i Juliju“ i to u novom prevodu poznatog hrvatskog pesnika Luke Paljetka. Premijera je 25. jula, a poziv za ovaj angažman našem reditelju stigao je od Krešimira Dolenčića (intendanta Dubrovačkih letnjih igara), pa s njim i prilika da prvi put režira na čuvenom festivalu.
O izabranom glumačkom ansamblu Marković zasad ne govori jer, kako kaže, podela je još u pripremi. Zanimljivo je da je isti zadatak reditelj već imao pre dvadesetak godina, kada je sa velikim uspehom postavio „Romea i Juliju“ u Pozorištu „Boško Buha“:
- Naša predstava u „Buhi“ za mene je jedan od najvrednijih angažmana u teatru, jedan od procesa i rezultata kojim se zaista ponosim. Sve se promenilo od tada, istovremeno je i ostalo isto. Ipak, biće to potpuno drugačija predstava. U Dubrovniku je igramo u „Skočibuhi“, renesansnom dvorcu, poluurušenom, blizu mora i groblja Boninovo. Ali, neće biti drugačija samo zbog ambijenta nego i pustog vremena našeg, drugačijeg od onog prošlog. Ni meni nije 27 nego 47 godina. Pretpostavljam da i to utiče. Mada moram reći da nisam svestan tog protoka vremena, na taj način - ističe Marković.
Na pitanje šta će biti osnovna ideja vodilja u novom čitanju najpoznatije tragedije u svetskoj literatiri, reditelj kaže:
- Ljubav, ljubav, ljubav. Ranije sam „Romea i Juliju“ doživljavao kao dramu o sukobu ljubavi i mržnje na prvom mestu, a sada kao apoteozu ljubavi, erosa, lepote. I neki, uslovno rečeno, makabrični trijumf nad mržnjom i njenom banalnošću...
Za našu čitalačku publiku koja stihove Luke Paljetka još pamti sa stranica čitanki i obavezne lektire, posebno je zanimljiv podatak da je dubrovački umetnik uradio novi prevod Šekspirovog dela:
- O ozbiljnosti produkcije govori i činjenica da je prevod naručen od ovog velikog pesnika. Za mene je Paljetak genijalni prevodilac Šekspira, a sonet 66 u njegovom prevodu - meni možda najbliža ikad napisana poetska reč...
ZRNCA PESKA
- Šezdeset pet godina Igara nije ništa prema vitezu Orlandu, koji mačem čuva svoj mali prostor ispred Sv. Vlaha. „Čuvajte se budućnosti!“ - i Šekspir, i Držić, i Platon nas upozoravaju više nego ikada do sada, da dok se očevi zbog vlasti, besmislenih svađa, dinara i taštine nadmudruju s decom u „Romeu i Juliji“, kao i u „Dundu Maroju“, mi smo samo „mala zrnca peska dokle ti oko seže“ - rekao je o ovogodišnjem programu Krešimir Dolenčić. Inače, 1950. godine upravo predstavom „Dundo Maroje“ (u režiji Bojana Stupice) Jugoslovensko dramsko pozorište otvorilo je Festival dela renesansne dalmatinske književnosti, iz kog su se razvile „Dubrovačke letnje igre“.
