Kako bi privukla strane producente i promovisala Srbiju, Srpska filmska asocijacija sprovodi projekat „Pripremanje Podunavlja u Srbiji za glavnu ulogu u filmovima“ i strancima nudi 260 novih, atraktivnih lokacija za snimanja. Koliko bi njihov dolazak značio, govori i podatak da na jedan dolar uložen u ostvarenje, zemlji u kojoj se snima ostaje još 2,5 dolara.
Zbog glomaznih i komplikovanih procedura Srbija godišnje gubi više desetina miliona evra investicija stranih filmskih produkcija.
Kako bi privukla strane producente i promovisala Srbiju, Srpska filmska asocijacija sprovodi projekat „Pripremanje Podunavlja u Srbiji za glavnu ulogu u filmovima“ i strancima nudi atraktivne lokacije za snimanja.
Upućeni kažu da, kada bi i strancima vraćali petinu uloženog novca, češće bi birali scenografiju u Srbiji.
Tvrđave na Dunavu, rudnici, etno sela, ergele konja, vinarije i, naravno, prirodna bogatstva mogli bi da budu dobro plaćene, glavne zvezde holivudskih blokbastera.
Zbog toga se stranim režiserima nudi 260 novih, atraktivnih filmskih lokacija na obalama Dunava.
Koliko bi dolazak stranih produkcija značio, govori i podatak da na jedan dolar uložen u film, zemlji u kojoj se snima ostaje još 2,5 dolara.
„Srbija je veoma tražana. Mi maltene svakodnevno dobijamo upite za neku formu filmske ili televizijske produkcije, od reklama do velikih filmskih projekata, pa čak i blokbastera“, kaže Ana Ilić iz Srpske filmske asocijacije.
Međutim, dok je u okolnim zemljama potrebno sedam dana za dobijanje dozvole za snimanje na javnoj lokaciji, u Srbiji se čeka nekoliko nedelja. Zbog toga su nadležni dali zadatak gradovima i opštinama u Podunavlju.
„Da uspostavljajući saradnju sa Srpskom filmskom asocijacijom osposobe same sebe za one usluge koje su od značaja za filmsku industriju, pre svega imajući u vidu potrebe za izdavanje dozvola, saglasnosti ili dozvola za izvođenje snimanja na određenim lokalitetima“, objašnjava pomoćnik ministra za lokalnu samoupravu i regionalni razvoj Saša Mogić.
Strane filmadžije odustaju od snimanja u Srbiji i zato što im se ne vraća 20 odsto uloženog novca, što je praksa u 35 zemalja.
„Zakon o kinematografiji u Srbiji je donet 2012. godine. Tim zakonom je propisano da je potrebno da se donese i Uredba o podsticajima za filmsku industriju. Do danas ova uredba kasni sa donošenjem 576 dana. To znači da Srbija svake godine gubi desetine miliona evra od ulaganja kroz filmsku industriju“, ističe Milica Stefanović.
„Imamo optimistična uveravanja iz ministarstva kulture da se na tome trenutno intenzivno radi i očekujemo da to uskoro zaista bude ito će zaista presudno pomoći našoj promociji i našem pokušaju da Srbiju stavimo na mapu svetskih filmskih lokacija“, navodi Ana Ilić.
Mađarska godišnje od filmskih produkcija zarađuje 100 miliona evra. Srbija isto toliko ali za četiri godine, što je dovoljno da se o podsticajima za strane producente ozbiljnije razmisli.
