BEOGRAD - Narodna biblioteka Srbije donela je odluku da se biblioteka Josipa Broza Tita proglasi za kulturno dobro od velikog značaja, saopštio je u ponedeljak Muzej istorije Jugoslavije, koji u svom fondu baštini i biblioteku doživotnog predsednika SFR Jugoslavije.
Titova biblioteka je nastala u periodu od 1940. do 1980. godine prikupljanjem knjiga koje je Tito lično posedovao, onih koje je dobijao na poklon od autora dela, državnika, delegacija i publikacija koje su nabavljane za njegove predsednika.
Taj status stekla je zbog svoje kulturne, naučne i istorijske vrednosti. Mnoga vredna dela i značajan neknjižni fond u Biblioteci čine deo ne samo jugoslovenske, već i svetske baštine, stoji u saopštenju.
Biblioteka ima 11.162 naslova i oko 15.000 knjiga.
Fond Biblioteke je tematski veoma raznovrstan a poseduje i stare i retke knjige, enciklopedije, rečnike, leksikone... Naročito su dragocene knjige sa posvetama i potpisima značajnih svetskih i domaćih ličnosti kao što su Vinston Čerčil, Džavaharlal Nehru, Indira Gandi, Seku Ture, Jaser Arafat, Milovan Đilas, Moša Pijade, Dobrica Ćosić i drugi.
Kako se ističe u saopštenju, u biblioteci se nalazi 1.747 knjiga sa posvetom.
Dragoceni su i primerci knjiga sa pratećim pismima, prilozima, pečatima vlasništva.
Neke od njih imaju Titov potpis, pečat vlasništva Biblioteka J.B. Tita u Užičkoj 15 i Biblioteka maršala J.B. Tita, a izvestan broj poseduje Ex libris, koji je po Titovoj želji 1956. izradio Đorđe Andrejević Kun.
Poseban deo fonda čine knjige sa specijalnom tehničkom i umetničkom opremom, malog tiraža, među njima su dela iranskog šaha Muhameda Reze Pahlavija, čije su korice rađene u pozlaćenom reljefu sa likom šaha, a takvi primerci su dostavljeni samo nekolicini šefova država.
Posebno mesto u biblioteci Josipa Broza zauzima marksistička literatura, naglašava se u saopštenju.
Osim prvog izdanja Marksovog "Kapitala" iz 1867, tu su celokupna dela Marksa, Engelsa i Lenjina.
U biblioteci je zastupljena i politička literatura Blagoja Parovića, Edvarda Kardelja, Moše Pijade, Veljka Vlahovića, Mihe Marinka, Milentija Popovića, Svetozara Vukmanovića i drugih autora, dodaje se u saopštenju.
