Da bi školske biblioteke u Srbiji, a ima ih 1.274, ispunile obaveze i cilj zbog kojih su i osnovane, neophodno je da imaju odgovarajući fond knjiga i časopisa, prostor i police gde će biti smešteni, dovoljan broj mesta u čitaonicama, računarsku opremu. I za sve to postoje odavno usvojeni nacionalni standardi, koji ni izdaleka nisu dostignuti, a pitanje je i kada će.
Odeljenje za istraživanje i razvoj bibliotečko-informacionog sistema pri Narodnoj biblioteci Srbije intenzivno se bavi ovom problematikom sakupljajući sve neophodne podatke o svim bibliotekama u našim školama. Ukazujući na poražavajuću sliku ovih biblioteka, Marina Mitrić i Bojana Vukotić, bibliotekarke iz Odeljenja, u razgovoru za naš list iznose niz zabrinjavajućih podataka.
Prema nacionalnim standardima, veličina fonda za školske biblioteke određuje se prema broju učenika, nastavnika i stručnih saradnika, odnosno 10-12 knjiga po učeniku, dok bi godišnja nabavka trebalo da iznosi od 0,5 do jedne knjige po učeniku. Što se veličine fonda tiče, mnoge biblioteke formalno ispunjavaju standard, ali je veliki deo knjiga i publikacija nasleđen iz ranijih vremena, najčešće su to primerci lektire koja više nije aktuelna, tako da dela koja su izložena na policama ne mogu da zadovolje potrebe učenika i nastavnika. Posledica je da se jako mali broj knjiga zaista i koristi. Podaci za poslednjih desetak godina nisu se bitnije menjali: jedan učenik u proseku pročita četiri knjige u toku školske godine.
Samo 30 odsto školskih biblioteka u Srbiji ima prostor za čitaonicu, navode naše sagovornice, još oko 40 odsto je u postojećem prostoru obezbedilo najčešće svega nekoliko mesta za korisnike, dok u 26 odsto biblioteka mali i mladi čitaoci ne mogu da sednu za sto i makar prelistaju neku knjigu, enciklopediju ili časopis.
- Na nivou republike, ne računajući pojedinačne svetle primere, nacionalni standard u nabavci novih knjiga ni jedanput nije dostignut od 2000. godine do danas - kaže Marina Mitrić. - Postojala je blaga uzlazna linija u perodu od 2001-2008, a onda sledi ponovni pad sve do danas. Od 0,17 knjiga po učeniku u 2001. do 0,26 u 2012. godini. Ove cifre poklapaju se sa podacima o školskim bibliotekama u kojima nije prinovljena nijedna knjiga u toku školske godine.
Tako do 2005, više od 20 odsto biblioteka nije moglo da kupi nijedan naslov u toku godine, da bi se taj procenat postepeno smanjivao na 15 odsto u periodu do 2008. posle čega je zabeležen značajan porast biblioteka bez prinovljenog fonda: 2009. i 2010. ih je oko 19 odsto, a 2011. i 2012. - 23 odsto.
- U našim školama sredstva za nabavku bibliotečke građe retko se planiraju unapred - ističe Bojana Vukotić. - Samo 60 odsto biblioteka u Srbiji može da se pohvali da su planom škole unapred određena sredstva. Posledica toga je što glavni vid nabavke postaje poklon raznih darodavaca, bivših učenika, ponekad izdavača, drugih biblioteka, ali to nije u skladu sa potrebama, već se samo formalno povećava broj novih knjiga. U bibliotekarstvu je to definisano kao nepostojanje nabavne politike.
Iako se zna koje bi sve neophodne časopise trebalo da imaju školske biblioteke, njih čak 55 odsto nije u mogućnosti da nabavi nijedan. Oni koji to i uspevaju, kupuju do pet primeraka. Neki časopisi su u elektronskoj verziji, ali šta to vredi, kada u bibliotekama nema računara: prema podacima za 2012, samo 15 odsto biblioteka je adekvatno opremljeno za korišćenje elektronskih izvora!
