Bio jednom jedan car, najkrvoločniji od svih, a najviše od svega, on je voleo da zverski ubija životinje", Drvengradom puca glas Emira Kusturice. Slušaju ga deca i odrasli, oni su u subotu uveče glumili svetinu što dočekuje Franca Ferdinanda na Vidovdan 1914. godine.
Počeo je u subotu uveče sedmi "Kustendorf" spektakularnom rekonstrukcijom atentata: Drvengrad sav u hologramskim slikama grada na Miljacki "igra" Sarajevo, u koži Gavrila Principa našao se Ivan Jevtović, pokošeni tiranin je Zoran Cvijanović, gosti iz dvadesetak svetskih država uzbuđeni su svedoci ovog čuda, a ko režira taj i govori: "Lekcija naučena! Ono što je u istoriji preostalo od zlikovca, to ćemo dokrajčiti 28. juna u Andrićgradu, na 100. godišnjicu kraja jedne tiranije, tek da utvrdimo gradivo!"
- Ničega spornog nema u ovom događaju. Zaključno sa Ferdinandom, na meti atentatora bilo je 105 tirana, tako kaže istorija. Danas ubistva ljudi koje velike sile proglase tiranima, gledamo uživo na televiziji. U vremenu kada moćnima ništa nije strano, naš karnevalski spektakl veoma je edukativan - kaže Kusturica, reditelj stvarnosti i filmova. - Tog Vidovdana, Ferdinand je bio jedini čovek koji nije znao da će biti ubijen.
"Bečka škola", eto šta je u subotu uveče bilo na "Kustendorfu". Trajalo je "ubistvo" punih 15 minuta uz taktove valcera "Na lepom plavom Dunavu". Bilo je temeljno. Kostimirani "mladobosanci 21. veka", željni su da slave velike pobede, a Kusturica kaže:
- Zar je antisemita, rasista, srbomrzac mogao proći drugačije. Istorija je to što je, nepromenjiva - ističe tvorac Drvengrada i dodaje - Slobodu treba čuvati i slaviti. Čak je i Ferdinandovom stricu laknulo kada je čuo da je Ferdinand mrtav, on je tada ravnodušno prozborio: "Božja pravda."
U ulozi Principa, Ivan Jevtović briljira, likom i tenom isti Gavrilo, sanjao je, kaže, da će nekada biti u prilici, makar u pozorištu, da "upuca" tiranina. Umesto metka, ovaj put ispalio je - vatromet! Zorana Cvijanovića, drvengradskog Ferdinanda, odneše u istoriju, raduje se tome Bora Čorba, on je u subotu uveče otvorio muzički program "Kustendorfa".
Svedoci karnevalske proslave bili su Ashgar Farhadi, Berenis Bežo, Januš Kaminski, oni su na poljanu iza "Proklete avlije" u helikopterskom desantu sleteli taman na vreme da ne propuste najbolje. Sada čekaju da im se kod Kuste pridruži francuski bend "Zaz" predvođen Izabel Žofrua...
- Postoje trenuci u kojima rečima ne možeš da opišeš uzbuđenje. Ushićen sam, ovo je briljantan festival - kaže nam Asghar Farhadi, "oskarovac", specijalni gost "Kustendorfa", rođen u Homeini Šaru, konurbaciji iranskog grada Isfahana, 1972. godine da uvek polazeći iz početka sa tog mesta, stvori svetske klasike za sva vremena.
Sa njim su Berenis Bežo, francusko-argentinska zvezda, bila je Pepi Miler u kultnom ostvarenju iz 2011. godine, "Umetnik" Mišela Hazanavičijusa, u Farhadijevoj "Prošlosti" ona je francuskinja Mari, a na "Kustendorfu" - pod "vidovdanskim" vatrometom, mladobosanka je bez mane i straha. Od sarajevskih pandura čuva je Januš Kaminski, snimatelj najboljih filmova Stivena Spilberga, za "Šindlerovu listu" i "Spasavanje redova Rajana" nagrađen je "Oskarima"...
Posle spektakla, festival je formalno otvoren u bioskopu "Prokleta avlija". Zavrteli su se filmovi, Različite poetike osvajaju prostor, najnovije mokrogorsko čudo trajaće do 23. januara. Publika uživa, čeka da stignu ostali velikani sedme umetnosti. Najtalentovaniji mladi stvaraoci iz celog sveta uče od najboljih. Mlađi posetioci čekaju novi helikopterski desant i pitaju: Kada će da sleti "Zaz"?
